Стони сат

 Овај сат је највероватније француски, има округлу машину без ознака. Машина је била веома прљава а челичне делове је захватила корозија - на рукавцима и зупчаницима само површинска, а на осовинама је било и прилично дубоке корозије која додуше није нарушила функционалност него само изглед. Машина је сасвим отворена, нема никаквог поклопца ни заштите па је корозија неизбежна ако је сат био изложен влази.

Помоћу месингане четке сам успео да добрим делом уклоним корозију, а претходно сам све делове држао у петролеју. После тога сам их опрао у ултразвучној кади али то на корозију скоро да и није деловало.

На једном месту је уписано 1855 што би могла бити година производње. Такође је руком урезана фирма односно име што би могло да значи да је машина ручне израде. Можда је француска а можда и бечка...

Блендер Нутрибулит

 Један од три пипка на ободу горњег дела је одломљен па сам уместо тога зашрафио део направљен од прохромског лима дебљине 2 мм са два М3 шрафа са матицама. Поред тога сам заменио семеринг (16х8х5). Седиште семеринга је пречника око 16,2 мм а толики је пречник и новог семеринга, тако да сам морао да га залепим. Пречник седишта би требало да је тачно 16 мм тако да семеринг улази са задором, а зашто то није направљено тако - ко зна... Лежајеве сам отворио и подмазао, маст је била сасвим сува.

Апарат за кафу

 Овај стари француски апарат за кафу је комплетан али је грејач прегорео. Он одговара неком индустријском стандарду, у виду шелне је пречника 60 а ширине 30 милиметара. Оригинални грејач је био за 115 волти, а ја сам уградио грејач од 230 волти и 230 вати (оригинал је имао 375 вати). 

Млин за бибер

 Ножеви су се иступили па сам уградио нове са Алиекспреса. Квалитет је приближан оригиналном али је пречник нешто већи па сам дрвени део морао мало да разбушим на стругу.

Грејач за славину

 На местима где нема топле воде могуће је монтирати проточни бојлер какве су некада правили, или електричну славину са уграђеним грејачем какве се данас продају. На жалост те славине су направљене прилично примитивно - имају дигитални термометар али не и термостат, па непажљивом употребом може и да се опече јер вода може да достигне и 60°C ако се проток довољно смањи. Поред тога грејна спирала је уроњена директно у воду што ми се уопште не допада.
Зато сам решио да направим једну такву славину али без поменутих недостатака. 

Искористићу грејач од веш-машине, а кућиште сам направио од бакарне цеви пречника 52 мм. Прво сам је ожарио а затим спљоштио тако да грејач може да се монтира кнап. На другом крају је поклопац и цев са перлатором (залетовано калајем), док је на страни грејача прикључак за славину.

На излазној страни је такође место за сонду термостата, који ће углавном бити сигурносни а не радни јер грејач при неком нормалном протоку воде за прање руку или умивање не може да догреје воду за више од 20-25°C, али ако се проток довољно смањи температура би могла бити довољна да се неко опече па термостат зато треба. 

4.2.2026.

Коначно готово - кућиште офарбано два пута основном епоксидном и два пута полиретанском лак фарбом. Показало се да грејач цури јер је бакарно кућиште сувише слабо, па гума када се стегне и набубри не може да се равномерно одупре, и цури. Проблем сам решио уметањем додатне гуме између кућишта и оквира грејача са спољне стране, али би било боље направити спољно ојачање кућишта у виду обруча на месту гуме грејача.

Притиском на папучицу P активира се електронски термостат Т, чији релеј укључи склопку S која укључује грејач G и контролну лампицу L. Aко температура порасте преко задате склопка се искључује, и поново се укључује ако се папучица и даље држи притиснута. Услед термичке инерције грејача хистерезис би требало да буде што мањи. Притиском на тастер I уређај се укључује и контакти склопке D обезбеђују самодржање све док га или не искључи термостат или се не притисне тастер О.

Молнија 3602

 Балансвела је поломљена, центеррад искривљен. Ставио сам други центеррад као и други цео баланс. На њему су цафне биле наштавковане, једна је била и крива. Пажљиво сам то исправио а наштавковане крајеве поправио шмирглом 1000. Наштавковани крај цафне се препознаје по томе што се баланс тешко вади из рубина, а ход је мали и сат стаје у неким положајима. Под увеличањем 10 пута се то и види али не баш лако. Крај цафне може бити крив или наштавкован услед пада односно ударца, а када је удар јачи цафна се поломи или пукне рубин. Може бити и да је цафна поједена па се на крају појавила та печурка. Такву би балансвелу требало или заменити (или избушити па набити нову цафну), али како се од овог сата не захтева нарочита тачност радиће и овако.

Moтор веш машине Беко

 Мотор је престао да ради. То је италијански BLDC мотор Аskoll M500. По конструкцији је веома сличан рачунарском вентилатору - ротор је од сталног магнета и окреће се споља око статора, на коме је плоча са електроником. На плочи су исправљач (који даје једносмерну струју за погон - 900 вати, 6 ампера) и електроника за погон мотора са излазним транзисторима.

Постоји 5 контаката за везу са машином - на два десна долази 220 волти, а остала три су за управљање мотором. Та три контакта су повезана преко отпорника од 0 ома (SMD) који вероватно ту служе као осигурачи. Један од њих је био у прекиду па претпостављам да је то био узрок неисправности целог склопа. Променио сам сва три. Отпорник није био изгорео ни другачије оштећен али је био у прекиду. 

Изгледа да је ово чест квар код ових мотора, на јутјубу има много прилога у вези са тим моделом.