Плафоњера са сензором

 Сензорски прекидач је престао да ради - шпулна релеја је изгорела, ценер диода која регулише напон напајања кола побуде релеја је у кратком споју, излазни транзистор за погон релеја је неисправан. Шта је довело до тако комплексног квара није сасвим јасно, али после промене свих тих делова уређај је прорадио...

Дилижанса непознате марке

 Овај сат је имао велика оштећења - један зупчаник механизма за избијање је био много оштећен (фалило је много зуба а већ је био крпљен), федер за избијање био је откачен, механизам је имао више искривљених полуга. Зупчаник сам нашао сличан па сам га заменио, а највише времена је отишло на подешавање полужног механизма који контролише избијање.

Машина је већ бикснована и није у сјајном стању али сада ради прилично добро.

Једна чивија горње ручке била је скоро сасвим поједена а рупа разлокана те сам ставио нову. Недостајало је дугме за репетир па сам га направио од месинга, а једна од опруга полужног механизма је била сломљена  па сам направио нову. Механизам је јако компликован и прилично непоуздан и осетљив, па је потребна велика пажња при подешавању. Види се да ово није сат из масовне производње већ из мала серије, делимично ручне израде. Баланс, анкер и анкеррад су на посебној платформи видљивој кроз горњи прозор. Сва стакла су фазетирана и оригинална, кућиште је од ливеног месинга. Сат има око 1,5 кг а релативно је мали. Сем механизма за избијање има и механизам будилника са сопственим федером.

Молнија са поломљеним рукавцем балансвеле до анкера

 Баланс сам раставио (скинуо ласо и плато). Поломљену страну балансвеле сам отпустио и поравнао, а затим у уређају за бушење избушио видијом 0,3 мм. На стругу сам направио уметак од челичне жице 0,3 мм са рукавцем 0,12 мм и набио у осовину, а затим све на стругу у цангли обрадио тако да се баланс лако окреће у машини. 

Сат сада ради добро у свим положајима без већег одступања.

Молнија са поломљеним рукавцем балансвеле до ласа

 Рукавац је сломљен до ласа, машина је у добром стању. Баланс сам раставио - скинуо сам плато и ласо. У уређају за бушење балансвелу сам избушио видија бургијом 0,3 али како је била тврда претходно сам је отпустио на тој страни. На стругу сам направио уметак од челичне жице 0,3 мм са рукавцем од 0,12 мм. Набио сам уметак а затим баланс дотерао тако да се лако окреће у машини - обично је потребно скратити балансвелу према потреби на око 3,75-3,9 мм што се установи пробом. Баланс мора да има аксијални зазор око 0,05-0,1 мм од прилике и са се сасвим лако окреће.

Машина сада ради добро у свим положајима и нема великог одступања. 

Молнија са деформисаним балансом

 Сат је био јако улепљен и прорадио је после прања и подмазивања. Међутим баланс је деформисан јер је вероватно мењана балансвела па је то непажљиво урађено. Такође је баланс претежак (или је ласо неодговарајући) и није банасиран како треба. Покушао сам да олакшам баланс стругањем шрафова као и да га избалансирам али то није сасвим успело - сат се различито понаша у разним положајима (жури или касни око пола минута зависно од тога).

У сваком случају сада ради.

Поправка стеге

 Ова стара стега од гуса дуго година није коришћена јер су лежишта пакнова била веома оштећена - на покретном делу много више а на непокретном мање. 

Недостајуће делове сам поправио наваривањем електродама од никла, рупе сам поново избушио и урезао сам навој М6. На непокретном делу навој није био оштећен али је у једној рупи остао заломљен шраф М8. Избушио сам га бургијом од 2.5 мм и ту набио мали торкс наставак помоћу кога сам га лако одврнуо.

Направио сам нове пакнове од флаха дебелог 8 мм. Поправка је успела - стега је употребљива. Гус није нарочито квалитетан али ако се користи како је намењено, а не као наковањ, трајаће и служиће.

Замена рукавца на балансвели

 Уместо промене целе балансвеле када је рукавац поломљен или оштећен, то може и да се поправи. Осовина се забуши, па се набије чивија и обради споља. 

Како је баласвела обично веома малог пречника (0,5-1 мм код џепних или малих стоних сатова), треба бушити врло малом бургијом (0,2-0,4 мм) а то без специјалне опреме тешко иде. Користио сам мали сајџијски струг са цанглама од 6 или 8 милиметара, уз додатак за бушење. Све је врло једноставно али изузетно прецизно направљено, тако да се буши лако и сигурно бургијом од 0,2 мм без опасности да рупа буде ван центра или да се сломи бургија.

Радио апарат Loewe Opta kobold 3700 W

Апарат је радио нормално, а онда је наједном нешто унутра пукло и престао је да ради. Експлодирао је папирни кондензатор од 5 нанофарада везан паралелно мрежном улазу 220 волти па је изгорео и осигурач.

Кондензатор и осигурач сам заменио и сада ради нормално.

Конструкција апарата је занимљива - цеви су Е серије, греју се на 6,3 V и за грејање постоји мрежни трансформатор. Међутим анодни напон се добија директним исправљањем мрежног напона, без галванског раздвајања, што је било типично за апарате са U цевима. Овакву хибридну конструкцију нисам видео до сада. Апарат је мали али има добар звук.

 

Аблендер (Киа рио)

 Светла нису могла да се угасе у неким приликама, а прекидач светла на ручици се заглављивао.

Срећом конструкција је добра - лако се отвара, а може и да се поправи. Пластични део са стрмим равнима који отвара опружне контакте се истопио на месту где га додирује алуминијумски стубић занитован за контакт, јер се топлота са контакта преносила преко стубића а пластика није отпорна на топлоту. Преко пластике сам ставио танак месингани лим и на крајевима га утопио тако да чврсто стоји, и сада све ради нормално.

Једна грешка је што је та пластика неотпорна на топлоту, друга што су ти стубићи од алуминијума а занитовани су тако да се греју од контактног пера, и на крају је питање зашто се контакт уопште грејао (променио је боју и нагорео). 

Конструкција је међутим врло добра - једноставна, робусна и може да се поправи. Само да је тај клизач од неког термостабилног материјала (на пример бакелит, или нека отпорнија пластика) све би то радило дуго и поуздано.

У односу на абледнер Реноа (Валео), конструкција је много боља.

Меглајт батеријска лампа 2Ц

 Лампа је направљена добро, цела је од алуминијума. Нажалост батерије су исцуриле и поклопац је нагрижен киселином толико да је навој оштећен, опруга корозирала а елоксажа се скинула. Поклопац сам офарбао а трагове корозије уклонио. Стандардна сијалица је замењена LED сијалицом која боље сија и мање троши. Уместо две Ц ћелије убацио сам кућиште за 18650 у које сам уградио конектор микро USB са BMS модулом, тако да ћелија може да се пуни обичним пуњачем за телефон. Све је остало стандардно па уместо тог кућишта могу опет да се ставе две Ц ћелије.

Молнија 3602

 Одлично очуван сат, нажалост сломљена једна цафна балансвеле. Ставио сам други баланс али је мост био благо повијен па је аксијални зазор био велики. Када стоји наопако сат је радио нормално, али ако се окрене циферплатом на горе звук се промени и почне да стаје. Установио сам да је услед превеликог зазора баланс тада додиривао центеррад. После исправљања моста и дотеривања ласа (јер је у неким положајима додиривао паоке баланса) сат ради добро у свим положајима. Растојање између ласа и моста и паока баласа је мало и мора добро да се пази при подешавању, иначе ако ласо додирује било шта рад сата неће ваљати, што се примети на уређају за подешавање хода (или у новије време на програму за телефон који тај уређај може да замени).

Пикадо апарат

 Фолија у коју су интегрисани тастери је на свом крају, где је у виду флет кабла укључена у конектор, била прекинута на пар водова. На несрећу водови су нафарбани сребрном проводном бојом и то изузетно танко. Крај тј. тај флет кабл сам скратио али како су водови изоловани неким лаком, требало је то бланкирати. То је била највећа мука - једва сам то извео жилетом и под лупом, јер су водови изузетно танки и лако се оштете при скидању изолације.

Стони сат

 Овај сат је највероватније француски, има округлу машину без ознака. Машина је била веома прљава а челичне делове је захватила корозија - на рукавцима и зупчаницима само површинска, а на осовинама је било и прилично дубоке корозије која додуше није нарушила функционалност него само изглед. Машина је сасвим отворена, нема никаквог поклопца ни заштите па је корозија неизбежна ако је сат био изложен влази.

Помоћу месингане четке сам успео да добрим делом уклоним корозију, а претходно сам све делове држао у петролеју. После тога сам их опрао у ултразвучној кади али то на корозију скоро да и није деловало.

На једном месту је уписано 1855 што би могла бити година производње. Такође је руком урезана фирма односно име што би могло да значи да је машина ручне израде. Можда је француска а можда и бечка...

5.4.2026.

После два циклуса навијања пукао је федер за звоно. Како је пукао близу средине, а и на неколико места постоје мање напрслине, морао сам да га заменим. Оригинални федер је 0,3х22х1500 мм а ја сам ставио 0,35х18. Овај је нешто јачи и требало би га заменити федером оригиналних димензија, мада сат ради и овако. На оригиналном федеру постоје натписи који указују на мајстора и годину (нејасно је да ли пише 1846. или 1876). У сваком случају федер је јако стар па замор материјала није неочекиван.

Блендер Нутрибулит

 Један од три пипка на ободу горњег дела је одломљен па сам уместо тога зашрафио део направљен од прохромског лима дебљине 2 мм са два М3 шрафа са матицама. Поред тога сам заменио семеринг (16х8х5). Седиште семеринга је пречника око 16,2 мм а толики је пречник и новог семеринга, тако да сам морао да га залепим. Пречник седишта би требало да је тачно 16 мм тако да семеринг улази са задором, а зашто то није направљено тако - ко зна... Лежајеве сам отворио и подмазао, маст је била сасвим сува.

Апарат за кафу

 Овај стари француски апарат за кафу је комплетан али је грејач прегорео. Он одговара неком индустријском стандарду, у виду шелне је пречника 60 а ширине 30 милиметара. Оригинални грејач је био за 115 волти, а ја сам уградио грејач од 230 волти и 230 вати (оригинал је имао 375 вати). 

Млин за бибер

 Ножеви су се иступили па сам уградио нове са Алиекспреса. Квалитет је приближан оригиналном али је пречник нешто већи па сам дрвени део морао мало да разбушим на стругу.

Грејач за славину

 На местима где нема топле воде могуће је монтирати проточни бојлер какве су некада правили, или електричну славину са уграђеним грејачем какве се данас продају. На жалост те славине су направљене прилично примитивно - имају дигитални термометар али не и термостат, па непажљивом употребом може и да се опече јер вода може да достигне и 60°C ако се проток довољно смањи. Поред тога грејна спирала је уроњена директно у воду што ми се уопште не допада.
Зато сам решио да направим једну такву славину али без поменутих недостатака. 

Искористићу грејач од веш-машине, а кућиште сам направио од бакарне цеви пречника 52 мм. Прво сам је ожарио а затим спљоштио тако да грејач може да се монтира кнап. На другом крају је поклопац и цев са перлатором (залетовано калајем), док је на страни грејача прикључак за славину.

На излазној страни је такође место за сонду термостата, који ће углавном бити сигурносни а не радни јер грејач при неком нормалном протоку воде за прање руку или умивање не може да догреје воду за више од 20-25°C, али ако се проток довољно смањи температура би могла бити довољна да се неко опече па термостат зато треба. 

4.2.2026.

Коначно готово - кућиште офарбано два пута основном епоксидном и два пута полиретанском лак фарбом. Показало се да грејач цури јер је бакарно кућиште сувише слабо, па гума када се стегне и набубри не може да се равномерно одупре, и цури. Проблем сам решио уметањем додатне гуме између кућишта и оквира грејача са спољне стране, али би било боље направити спољно ојачање кућишта у виду обруча на месту гуме грејача.

Притиском на папучицу P активира се електронски термостат Т, чији релеј укључи склопку S која укључује грејач G и контролну лампицу L. Aко температура порасте преко задате склопка се искључује, и поново се укључује ако се папучица и даље држи притиснута. Услед термичке инерције грејача хистерезис би требало да буде што мањи. Притиском на тастер I уређај се укључује и контакти склопке D обезбеђују самодржање све док га или не искључи термостат или се не притисне тастер О.