C. Bohmeyer & Co.

Ево две старе добре машине од мастера производње C. Bohmeyer & Co. из немачког града Халеа.

Старија машина је од прилике са краја 20-их или почетка 30-их а новија је направљена непосредно после рата. Плоче су димензија 165х180мм, дебеле су 3мм (код новије машине 4 мм). Старија машина је фантастично урађена, била је у раду око 70-80 година и за то време чак ни палете анкера нису значајно похабане, локери су минимални на систему за навијање и на једној осовиници механизма за погон контактора. Материјал и израда су првокласни. Навијање је аутоматско, чудним мотором који ради на 24 волта али није класичне конструкције - "колектор" у ствари то није, јер ротор нема намотаје. Овај колектор ради као прекидач који у одређеним тренуцима пали и гаси струју кроз статор што резултира окретањем ротора увек у истом смеру независно од поларитета напајања. Нема сталних магнета, све је од меког гвожђа. Струја је јако мала, око 50мА и као да не зависи од оптерећења.

Старија и новија машина су само на први поглед исте, и истих су димензија. Све остало се разликује - чак и рукавци за казаљке. Преносни односи су различити тако да тегови силазе упола спорије код новије машине па су зато и тежи (радни тег је 1 кг за новију а 0,5 кг за старију машину). Такође су и зупчаници шири и масивнији код новије машине, а и рукавци осовина су дебљи.

Помоћу специјалне склопке на коју делује тег, мотор се пали на сваких неколико сати. Резервни ход би требало да износи око 30 сати. Машина се састоји од два механизма, један је за рад а други за погон контактора који сваког минута шаље импулсе на линију за погон секундарних сатова, али увек другог поларитета. Контакти су некад мењани али је сада све у исправном стању. 

Занимљиво је да у сваком калему постоје унутрашњи зупчаници налик на диференцијал. Ово служи да би машина радила и током навијања. Овај систем за одржавање рада је потпуно другачији него код бечких машина.

Клатно је тешко око 6,5 кг и то би требало да гарантује стабилан рад. Носач (столица) машине је масивна од ливеног гвожђа, а све је наравно израђено са највећом пажњом. Машина може и ручно да се навија, у случају нестанка струје или отказа мотора.

Мотор за навијање.

Носач машине од ливеног гвожђа.

Ово је старији тип аутоматске склопке за паљење и гашење мотора који подиже тегове.
Склопка је једноставна, али захтева прецизну израду и чист механизам да би поуздано функционисала. Израда је наравно прецизна и солидна - типично немачка, и мада је радила преко 70 година и даље је исправна. Само је промењено контактно перо, нажалост прилично аматерски, али ипак ради. Контактне стазе на месинганим плочицама су од сребра (судећи по оксиду), нема опруга већ само два контра-тега што осигурава поуздан рад.


Ево како склопка ради  http://www.youtube.com/watch?v=NFu9BrTz4BA

Масиван анкер са челичним палетама.

Механизам који сваког минута ослобађа кочницу механизма за давање импулса.

Контактори за две линије секундарних сатова - сваког минута ротори се окрену по пола круга, чиме се четкицама дају импулси који су наизменичног поларитета. Ротори су месингани са залетованим плочицама од неког белог метала (вероватно је сребро).

Клатно има термичку компензацију. Тегови су од гуса а сјајне плоче од алуминијума. Шипка је дрвена. Како се алуминијум много више шири од дрвета, а носач је одупрт матицом, та два различита материјала врше термичку компензацију чиме се анулира дејство промене температуре на промену дужине клатна.

24.11.2013.

Данас сам направио носач опруге клатна који је недостајао. Направио сам га од комада челичног винклајзна (40х40х4 мм) ширине 25 мм. Носач има две чивије на споју са носачем машине које сам направио од клавир-жице. Горњи држач чивије опруге направио сам од алуминијума дебљине 3 мм, а држи га један шраф М4. Како је прорез на носачу опруге тачно просечен, опруга нема зазора и не може да се закреће тако да је то довољно да је држи на месту.

Цео носач опруге је спојен са носачем машине једним шрафом М5.

25.11.2013.

Данас сам растурио старију машину. Скоро сви рукавци су били захваћени површинском корозијом тако да сам морао да их полирам (прво шмирглом 1500 а онда пастом). Срећом ни један није истрошен. Једно лежиште на плочи је додуше добило локер, али не претерано тако да га нисам дирао. Ако буде правило проблеме то ћемо лако решити. Лежиште је на систему контактора. Могуће је да је до истрошења дошло јер је сат радио са тежим теговима него што треба, јер је неко уместо да среди машину напросто отежао тегове. Кад га пустим у рад видећемо како ће све то да се понаша. Мала истрошења на лежиштима система за навијање постоје, вероватно такође услед отежаних тегова а и ради нередовног одржавања. 

Одакле се појавила корозија није ми јасно, као да је сат био подмазан неким неадекватним уљем. Једна од важних особина уља за сатове и антикорозиона заштита. Ако је уље лоше може чак и да изазове корозију. У овом случају прошло је безболно, али би корозија могла да направи дубока оштећења у ком случају би рукавци морали да се мењају што није баш једноставно, посебно ако је осовина окаљена.

27.11.2013.

Ево како ради аутоматско навијање, тј. подизање тега.

http://www.youtube.com/watch?v=w7fPIageor8&feature=youtu.be

Машина је одмах по стављању другог тега и пуштања контактора у рад почела да стаје. Разлог је што сам при склапању помешао зупчанике са калемом - они јесу скоро исти, и радили би и овако, али један је за пар десетих мањи од другог по пречнику погоноског зупчаника. Последица је да он удара у зупце другог мањег зупчаника, али се то није приметило све док се зупчаник са калемом контактора није мало окренуо - врло мало је ексцентричан и то је довољно да зупци почну да заглављују. Зупчаници су иначе и означени различито (један има ознаку "2." а други "2") али ја нисам водио рачуна о томе. Види се да су те машине пасоване ручно, сви делови на једној машини имају утиснут исти број, како се у процесу дораде не би помешали.

3.12.2013.

Ево и зупчаника који треба да спрегне мотор за навијање са механизмом. Зупчаник је пречника 10 мм и има 15 зубаца. Број обртаја мотора је 375 о/мин. Треба још да направим прилагодну плочу и мотор може да се монтира. 

Зупчаник сам направио на стругу користећи супорт као клизач на шепингу. За ту прилику сам ипровизовао полугу-ричицу за покретање како би процес ишао брже. Показало се међутим да када нож уђе дубље (највише до 1,8 мм) долази до благог увијања пиноле, па би требало поставити неки ослонац да би се ово избегло. Зупчаник је од месинга. Рупу за осовину сам избушио бургијом од 2,5 мм, а затим је исправио ножем. На крају сам је разбушио бургијом од 3 мм и сада је зупчаник кнап на осовини и потпуно је центричан. Да би се постигла центричност, комад не сме да се вади из футера током трајања целе операције. Прво сам нарезивао зубе а онда избушио рупу, мада би могло и обрнуто, али је важно да се комад не вади из футера. На крају се одсече зупчаник ножем од материјала. Само још треба да избушим рупу и урежем навој за осигуравајући шраф.

Нож сам наоштрио ручно према зупчанику са оригиналног мотора. По сваком пролазу сам шпановао 0,05 мм тако да за дубину од 1,8 мм треба око 35-40 пролаза.

4.12.2013.

Готова је и прилагодна плоча. Направио сам је од алуминијума дебљине 7,5 мм. Мотор функционише нормално, нема много буке.

  

6.12.2013.

Направио сам регулатор клатна који је недостајао на новијој машини. Шипкицу сам направио хартлетовањем две челичне траке из метлице брисача, а склоп са клизачем је од месинганог лима дебљине 1 мм. Сам клизач је од месинга. Са чела сам избушио рупу дубине 4 мм, у њу ставио осовиницу и хартлетовао је за клизач. После мало подешавања постигао сам да се клизач помера скоро без зазора. Тиме се спречавају губици у преносу енергије са анкера на клатно. 

12.12.2013.

Као основу за циферплат искористићу алумијумску тепсију пречника 295 мм. Лим је дебео 1,8 мм што је врло добро. Сам циферплат одштампаће ми на папиру од 300 грама, и залепићу преко њега провидну мат фолију. Планирао сам да тако направљен циферплат причврстим помоћу кружне лајсне на подлогу циферплата која ће бити зашрафљена са неколимо М2 шрафова. Тако папир не би требало да се витопери.

13.12.2013.

Данас сам направио носаче циферплата од хладно валјаног челика пречника 10 мм. На једном крају сам урезао навој М3 а други сам обрадио на 5 мм са каналом за зегеров осигурач. 

На крају сам их загрејао и ставио у уље (примитивно брунирање).

21.12.2013.

Ево како тањир циферплата стоји на машини. Морао сам да направим четири дистанце јер сам погрешио при мерењу па је тањир ударао у склоп контактора...

9.1.2014.

Данас сам направио опругу за клатно и пробно ставио то клатно које ће ићи на новију машину. Клатно је тешко око 650 грама што је 10 пута мање од оригиналног, али видећемо како ће сат да се понаша. Не очекујем драстично погоршање прецизности, али време ће показати.

Носачи опруге су од месинганог лима. Део који иде у клатно је од лима дебљине 1 мм, а део који иде у носач је од лима дебљине око 2 мм. Сви шрафови су М2. Оба носача се састоје од по две плочице. Чивија је хартлетована у једној плочици а у другој је слободна да би склоп могао да се растави.

7.2.2014.

Данас сам пробно монтирао циферплат на старију машину. Одштампан је на дебелом папиру (300-грамском) а преко сам залепио мат провидну фолију. Држи га прстен од лима дебљине 1мм који сам са 8 шрафова М2 зашрафио за основу циферплата. На пролазима за секундару и за навијање су нитне које ћу по коначној уградњи да раскујем са задње стране.

8.2.2014.

Пробно монтиран циферплат и на новијој машини! Једина разлика је у растојању између оса великих казаљки и секундаре.

10.2.2014.

Коначно монтиран циферплат на старијој машини. Прстен сам офарбао у боју месинга, као и шупље нитне које служе као розетне око рупа за навијање.

11.2.2014.

Ево циферплата и на новијој машини. Овде је остало још само да направим секундару.

13.2.2014.

Ево коначно и секундаре. Осовиница је месингана, направио сам је од месинга пречника 3мм, избушио рупу за осовину од 1,5мм и расекао танким циркуларом. Други крај сам обрадио на 1мм. Казаљку сам направио од лима дебљине 0,7мм. Крај осовинице ушао је у рупу на казаљки па сам то расковао, а са друге стране сам хартлетовао. На крају сам казаљку офарбао у црно.

10.5.2014.

Ево коначно и аутомата за регулацију подизања тегова. Решење је слично оригиналном али сам уместо механичких контаката искористио стални магнет и ампулу рид-релеја. Све је од челичног лима али је офарбано у боју месинга.

Осовиницу и чауру сам искористио од старог видео-рекордера, магнет је од малог звучника, а остало сам направио.

4.6.2014.

Коначно, кутија је готова и јуче смо уградили машину. Кутија је од јеловине и није претерано тешка па није баш стабилна али врло лепо изгледа. Инсталација иде са задње стране па се не види. На врху иза галерије је исправљач који обезбеђује једносмерни напон 24 волта за погон мотора за навијање. 

4.7.2014.

Мала дорада регулатора клатна - убацио сам куглични лежај да би се матица лакше окретала. Лежај је 6000, матицу сам морао мало да обрадим тако да лежи само на унутрашњем прстену, а подлошка преко које се одупиру шипке је обрађена тако да на њој лежи само спољни прстен лежаја. Тако је оптерећење аксијално али ће лежај то издржати јер није претерано велико нити ће се често покретати. Лежај је тако затворен са једне стране подлошком а са друге матицом.

22.12.2014.

После 6 месеци рада, мотор за навијање на уграђеној машини је почео да прави проблеме - на крају навијања тегови почну да силазе уместо да стану чим се мотор угаси. Проблем је био у зглобу кочнице који је био прљав. Како овде нема опруге, кочница смао својом тежином пада на зупчаник ротора и тиме га кочи чим мотор стане. Очистио сам зглоб и нисам га подмазао - неко неписано правило за такве кочнице је да се не подмазују ако нису оптерећене опругом, јер се уље после неког времена стегне услед загађења прашином из ваздуха што изазива овакве проблеме. Могло је да дође и до озбиљнијег квара јер се кад кочница коначно падне јави удар, што је могло да оштети неки део.

18.12.2016.

На старијој машини сам биксновао два лежишта која су била разлокана - једно је у систему контактора, а друго у систему за навијање (прво до мотора). Биксне сам направио од месинга. Могла је машина и без те поправке да али овако је ипак боље и поузданије. Велики зазор у лежишту не само да повећава трење већ повећава и трошење зупчаника а то се касније не може лако поправити.