Oвај апарат је прављен од 1950. до 1952. Види се да је тада Немачка била сиромашна - шасија је од пертинакса а кућиште од бакелита, лампе (UBF11, UM11, UCL11 i UCH11) се греју директно из мреже преко скала лампе и отпорника. Нема галванског раздвајања а анодни напон се добија селенским исправљачем. Сва три електролита су била лоша (један двоструки 2х25 uF, један од 10 и један од 50 uF) па сам уместо њих ставио савремене који лако стају у шасију. Поред тога скала се није покретала јер је један точкић био зарђао на осовиници па сам то разрадио. Занимљиво је да нема промењивих кондензатора већ се сви таласни опсези (УКТ, СТ и ДТ) подешавају померањем језгара у намотајима - има их 3, за сваки опсег по један. То веома компликује склоп скала канапа који има много точкића. Апарат је доста добро очуван.
9.11.2022.
Детаљније испитивање је показало да већина блок кондензатора цури али да им је капацитивност исправна, као и да већина отпорника има и до 40% већу отпорност од номиналне. Поред тога пад напона на селенском исправљачу је повећан што све резултује лошим напонима односно радним тачкама цеви. Све кондензаторе који цуре (нарочито кад се загреју) сам заменио савременим керамичким за напон до 500 волти, такође и отпорнике. Ово би требало да врати радне тачке цеви на прописане вредности. Како су струје у колу јако мале, и сасвим мало цурење кондензатора (око 200-300 микроампера) значајно помери радну тачку, нарочито ако је у колу решетке јер су ту струје јако мале. Никад до сад ми се није десило да толико делова у једном апарату није исправно, мада се не може рећи да је било који од њих у прекиду или кратком споју. Апарат је прављен почетком педесетих година, када је Немачка тек изашла из рата и била јако сиромашна. Цела земља је била разрушена а много људи је погинуло у рату. Све је то довело до несташица материјала па се штедело на свему, вероватно се то одразило и на производе који нису више били квалитетни као пре рата.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.