За оне који имају старији ауто, са паљењем са платинама, ево једног занимљивог уређаја који може да продужи век платина и смањи потребу за редовним одржавањем.
Код овог транзисторског паљења је струја кроз бобину дуготрајнија тако да је варница независна од тураже, али се бобина мало више греје. Кроз платине иде струја од око 100 милиампера, тако да контакти не горе и платине трају колико и фибер, а то може да буде и више десетина хиљада километара. Шема је једноставна, и једини део који није обичан је специјални излазни транзистор BU931 намењен баш за овакве уређаје.
Када се платине отворе, импулс преко отпорника и кондензатора у бази МЈЕ350 закочи транзистор, струја кроз базу BU931 се прекида, он се кочи и струја кроз бобину се прекида. На секундару бобине се индукује високи напон и скаче варница на свећици. Услед самоиндукције, на колектору BU931 влада високи напон који се преко отпорника 22к преноси на базу МЈЕ350 који је услед тога закочен. Тек када магнетна енергија у бобини ослаби и када напон самоиндукције падне, откочи се МЈЕ а са њим проведе и BU, тако да струја кроз бобину креће иако су платине још отворене. На тај начин се струја кроз бобину вештачи продужава, а тиме и угао затварања платина, тако да је енергија акумулирана у језгру бобине увек максимална независно од тураже. Код високе тураже време затворености платина је мало тако да је енергија мања а и варница је слабија.
У пракси је уређај поуздан, само је потребно излазни транзистор ставити на хладњак. Ја сам све уградио у кућицу старог реглера, а за хладњак сам искористио парче алуминијумског лима дебљине око 2 милиметра. Кондензатор на разводнику може да остане јер не смета раду уређаја, а у случају отказа олакшава превезивање на стари систем. Бобина и сви делови система остају исти.
Уређај на слици је уграђен у југо 45, и ради без грешке већ око 40.000 километара.
Код овог транзисторског паљења је струја кроз бобину дуготрајнија тако да је варница независна од тураже, али се бобина мало више греје. Кроз платине иде струја од око 100 милиампера, тако да контакти не горе и платине трају колико и фибер, а то може да буде и више десетина хиљада километара. Шема је једноставна, и једини део који није обичан је специјални излазни транзистор BU931 намењен баш за овакве уређаје.
Када се платине отворе, импулс преко отпорника и кондензатора у бази МЈЕ350 закочи транзистор, струја кроз базу BU931 се прекида, он се кочи и струја кроз бобину се прекида. На секундару бобине се индукује високи напон и скаче варница на свећици. Услед самоиндукције, на колектору BU931 влада високи напон који се преко отпорника 22к преноси на базу МЈЕ350 који је услед тога закочен. Тек када магнетна енергија у бобини ослаби и када напон самоиндукције падне, откочи се МЈЕ а са њим проведе и BU, тако да струја кроз бобину креће иако су платине још отворене. На тај начин се струја кроз бобину вештачи продужава, а тиме и угао затварања платина, тако да је енергија акумулирана у језгру бобине увек максимална независно од тураже. Код високе тураже време затворености платина је мало тако да је енергија мања а и варница је слабија.
У пракси је уређај поуздан, само је потребно излазни транзистор ставити на хладњак. Ја сам све уградио у кућицу старог реглера, а за хладњак сам искористио парче алуминијумског лима дебљине око 2 милиметра. Кондензатор на разводнику може да остане јер не смета раду уређаја, а у случају отказа олакшава превезивање на стари систем. Бобина и сви делови система остају исти.
Уређај на слици је уграђен у југо 45, и ради без грешке већ око 40.000 километара.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.