Чишћење рђе електролизом

Чишћење рђе је могуће и електролизом. Електрохемијским процесом се црвена рђа претвара у црну која се много лакше скида са гвожђа. Као електролит се користи раствор натријум карбоната (пинтерска сода, има је у пољопривредним апотекама) са додатком прашка за веш или судове.

Ја сам овим процесом чистио фелну. Ево како је изгледала пре чишћења.

Фелну сам ставио у пластични суд, налио oко 30 литара воде, растворио 200 грама соде и 50 грама прашка, и обесио изнад ње жртвену аноду. Она може бити и од обичног гвожђа али се тада јако брзо распада. Ја сам користио парче перфорираног лима од бубња веш-машине. Као извор струје користио сам старо рачунарско напајање напона 12 волти, а у коло сам ставио амперметар ради контроле струје. Струја је износила око 8 ампера. Жртвена анода се везује на + а комад који се чисти на - пол напајања. Никако се не сме заменити поларитет! Анода се временом троши (еродира), али парче лима од око 20х20 сантиметара издржало је за 4-5 фелни. 

На крају процеса који зависно од степена корозије траје и 3-4 дана, фелне сам опрао у самом раствору, испрао водом и добро осушио.

На крају сам их премазао 2-3 пута антиростом, и очистио челичном четком.

Сада су спремне за фарбање.

Трајање процеса може да се скрати повећавањем струје (већи напон или јачи раствор), али се тада све доста греје па вода убрзано испарава, и мора да се долива. Неприступачни делови могли би се ефикасније очистити посебно профилисаним електродама које би могле да се поставе ближе заклоњеним деловима нападнутим корозијом.

25.2.2015.

Понекад се међутим укаже потреба да се на неком предмету намерно изазове корозија. Тако сам на пример направио недостајући пипак копче на кутији старе немачке гас маске из 1938. Да би део корозирао користи се исти поступак али се обрне поларитет, тако да предмет постаје анода (+) док за катоду (-) треба узети неки зарђали предмет...