Електрични аутомобил

Први електрични аутомобили су се појавили још крајем деветнаестог века. радијус кретања је био испод 100 километара. Иако су се производили неко време, убрзо су пали у заборав а бензински мотор је завладао друмовима. Нешто касније, почетком тридесетих година двадесетог века јављају се први дизел мотори.

Када је средином седамдесетих настала нафтна криза, електрични аутомобил се поново појављује али само као идеја - није било озбиљнијих покушаја производње.

Касније се решење тражи у хибридној технологији, и неки произвођачи праве серијски такве моделе (Тојота на пример). Такви аутомобили су доста скупи и компликовани, потрошња није много мања када су батерије празне, а одржавање је скупо. Просто - не исплате се.

Коначно од пре неколико година многи значајни произвођачи покрећу серијску производњу електричних аутомобила. Развој технологије хемијских извора струје је омогућио значајно повећање радијуса кретања. Тако тесла има радијус од око 350 км, што уопште није мало. Оно што ми је занимљиво је потрошња струје. Тако на пример е-голф троши око 12 киловатсати на 100 километара. Ако се узме да је топлота сагоревања једног килограма бензина око 40 мегаџула, добија се еквивалнентна потрошња од само 1,2 литра на 100 километара. Ово нам говори колико је мотор са унутрашњим сагоревањем и даље неефикасан, упкос свим побољшањима и унапређењима. Али томе се не треба много чудити - бензински мотор и даље ради по ОТО циклусу, где је коефицијент корисног дејства зависан највише од степена компресије. Код модерних мотора је степен компресије нешто виши него пре 20 година, и то је резултирало неким смањењем потрошње. Ипак је електрични погон 5-6 пута ефикаснији од бензинског, тако да је право чудо да се електрични аутомобили већ не користе масовно, макар у градовима. Радијус кретања е-голфа је око 200 км што је за град у већини случајев више него довољно. Међутим, цена новог аутомобила је око два пута већа па се поставља питање исплативости, посебно ако се има у виду евентуална замена батерија у неком догледном времену.

Смањење потрошње могло би се постићи побољшавањем аеродинамике, смањем тежине и одстрањивањем све опреме која није неопходна. Повећање радијуса би се могло постићи увођењем фотоћелија на свим слободним површинама каросерије, а рекуперација се већ користи. Наравно напредак технологије батерија је сталан па ће вероватно ту бити напретка у специфичном капацитету (мања тежина у односу на капацитет). Тиме ће кроз неколико година верватно особине бити довољно добре да би електрични ауто могао да се прихвати као замена за постојеће СУС моторе.

Са друге стране, електрични мотор је неупоредиво јефтинији и једноставнији за производњу од бензинског. Контролна електроника је такође одавно технолошки освојена тако да ни то није проблем. Једини разлог високе цене могла би бити производња у малим серијама, при чему се трошкови развоја деле на мали број примерака па много подижу цену аутомобила. Међутим ово би се свакако превазишло великосеријском производњом.

Посматрано из угла енергије, ако би сви аутомобили почели да користе струју електроенергетски систем би требало много појачати да би се подмириле потребе повећане потрошње струје. Како се већи део струје прави у термо централама, то би такође повећало загађење. Међутим пречишћавање отпадних гасова је лакше и ефикасније у том случају, а коефицијент корисног дејства термо централе је више пута већи него ког мотора са унутрашњим сагоревањем. Тако би се постигле вишеструке уштеде у енергији, а она је углавном ограничен ресурс, бар за сада.

Што се продаје нафтних деривата тиче наравно да би увођење електричних аутомобила страховито погодило нафтну индустрију, па је то можда један од разлога да се увођење истих одлаже.

Посебан проблем представља инфраструктура, то јест градња станица за пуњење (или замену) батерија, са обзиром на релативно мали радијус кретања који се у наредним годинама вероватно неће драстично повећати.

Све у свему проблематика није тако једноставна, али је највероватније будућност транспорта како људи тако и терета управо у електричном погону. Питање је само економије када ће се прећи на струју. До тада ће наставити да расте потрошња и производња нафте, као и загађивање планете разним отровним гасовима које производе стотине милиона возила.