Стона бушилица АЕG ТВ10

Ево једне солидне старије бор-машине капацитета бушења у челику 10 мм. Машина је тешка преко 60 кг, направљена је веома солидно и масивно, Мотор је трофазни снаге 350 вати а има 2800 обртаја у минуту. Машина има 4 брзине преко каишника. Каиш је обичан клинасти димензија 10х1000. Изгледа да је јако мало радила и одлично је очувана, нигде нема трагова трошења. Једино је футер мало неугледан, али изгледа да је исправан и не баца. Поклопац преноса је од пластике што је чудно за тако солидну машину. Истина је да је квалитетна, али опет ми то некако не иде.

Ради тежине донели смо је растављену. Сто има око 8 кг, поклопац 1 кг, постоље са стубом 26 кг, горњи део машине са мотором такође 26 кг.

Стуб је пречника 70 мм, од пуног материјала и обрушен. Није истрошен. Чврсто је набијен у постоље.

Седиште стуба је урађено тачно тако да горњи део машине стоји сасвим стабилно када се шрафови притегну.

Мотор није универзални већ је прављен специјално за ову машину. Кућиште мотора је ливено у целини, и веома је масивно за ту снагу. Унутра је вентилатор за хлађење и мотор је предвиђен за трајни погон.

Мотор нисам скидао али сам га растурио и извадио ротор да подмажем лежајеве, маст је била сасвим сува. Ставио сам алуминијум-комплекс маст (Рафинерија нафте Београд). Лежајеви су отворени са стране која се набија у кућиште, а каишник је набијен на осовину па сам морао да га свучем радапцигером. Све је наравно направљено тачно у стоту, као и цела машина. Једино је пропелер за хлађење од пластике и напукао је, али надам се да се пукотина неће ширити. Ако скроз пукне не би било тешко направити нови од лима, али за сада то нећу да радим.

На радном столу су једва видљиви трагови трошења и пар ситних оштећења. То значи да је машина мало радила.

Број обртаја машине је прилично висок, али то одговара капацитету бушења. Код универзалнијих машина је уграђиван двобрзински мотор, а данас је јефтино решење примена конвертора са подешавањем фреквенције који су лако доступни и мали.

Каишник са осовине се скида лако, није набијен. Испод су два велика лежаја - осовину нисам избијао, само сам додао маст јер је горњи лежај отворен. Главна осовина - пинола је на моје изненађење мека, није окаљена. Када сам избијао лежај ради подмазивања наштавковао сам је на оба краја па сам то морао да поравнам. Изгледа да је доњи крај где иде футер мекши, горњи где је канал за чивију је тврђи (вероватно је побољшан) да се не би трошио. Никаква истрошења нису приметна. На конусу за футер приметни су трагови рибања, вероватно се окретао футер јер није био добро набијен. То сам мало поравнао али и даље има рисева. Најбоље би било да се то обради али футер и овако не баца, надам се да ту неће бити проблема.

Све у свему могли су да направе масивнију пинолу, у односу на целу машину делује као слаба тачка и несразмерно је танка. Вероватно да она у нормалном раду не трпи неко велико оптерећење па је зато тако танка, али је ипак требало да буде масивнија. Аксијално оптерећење при бушењу се са зупчасте чауре преноси углавном преко горњег лежаја на пинолу, који у чаури има зазора. То је направљено највероватније јер горњи део пиноле који клизи у шупљој осовини са клином практично у њој нема зазора, па да не би дошло до заглављивања. Тако горњи лежај у ствари нема радијално него само аксијално оптерећење, ту је стављен 6202 а у ствари су могли да ставе аксијални лежај. Доњи лежај пиноле је 6003. Било како било пинола нема приметног зазора јер је горњи крај вођен у шупљој осовини а доњи у зупчастој чаури.

Каишник над пинолом је алунијумски и доста је танких зидова, а у центру је уливена гусана (или челична) чаура. Не баца ни мало и чак је балансиран, као и каишник мотора, тако да би машина требало да ради сасвим мирно и без вибрација. 

Футер је добар и не баца, али му недостаје прстен за држање при притезању који ћу морати да направим.

Све у свему машина је направљена веома једноставно и релативно је лака за поправку. Једино треба пазити када се избија пинола да се не наштавкује јер је мекана, нарочито код конуса за футер. Ако се лежајеви редовно подмазују требало би да трају дуго. Лежајеви испод каишника су доступни за подмазивање када се каишник скине. У центар шупље осовине се може накапати уље које се тада слива низ пинолу и подмазује и горњи лежај, а доњи је недоступан и мора да се избије када се подмазује тако да је то једини лежај који је теже подмазати. Додуше предпостаљам да када се довољно уља наспе одозго да ће део да се слије скроз до доле, па ће и он да буде подмазан. Колико ми се чини било би добро сипати мењачко уље јер је оно довољно густо да се полако слива, моторно је ретко за ту сврху.
Пинолу треба избити из зупчасте чауре на горе јер је само доњи лежај набијен у чауру - при томе је довољно скинути само горњи зегеров осигурач. Тако пинола са оба лежаја излази на горе, а онда су оба доступна.

15.11.2018.

Машину сам саставио и испробао - превазилази сва моја очекивања. Буши директно бургијом од 10 мм челик без по муке, нема никаквог напора. Не може да се пореди са мојом старом машином, она наспрам ове изгледа као играчка. Конус на пиноли ћу највероватније да обрадим јер додирна површина није довољна па футер не лепи најбоље, ако се буде дешавало да се футер одлепи урадићу то.

17.11.2018.

Мерењем сам установио да футер баца зависно од пречника бургије, што није добро. Ако је бургија 10 мм бацање може да се сведе на око 0,06 мм, али ако је пречник 6 мм бацање иде и до 0,15 мм. Конус пиноле за футер сам обрадио и поравнао све рисеве тако да је ту бацање испод 0,005 мм. Уместо самостежућег футера сам ставио обичан али квалитетан, и бацање је у неким случајевима само 0,02 мм што је сасвим прихватљиво. Покушаћу да поправим самостежући футер али колико ми се чини луфта пакнова је прилично велики па је то можда узрок тако великог бацања. Када сам раставио футер ради чишћења измешао сам пакнове и то је изгледа довело до бацања, јер пре тога није толико бацао мада додуше нисам ни мерио. Компаратером сам установио да се бацање испод 0,15 мм не примећује под руком нити се најбоље види, зато је безусловно потребно мерење.

19.11.2018.

Заменио сам лежајеве на мотору - 6203 и 6201. Мањи је Штајер (стари аустријски некоришћен) а већи је кодекс (кинески које продају Словенци, наводно доброг квалитета). Изгледа да су и стари лежајеви били добри јер нема значајног смањења шума. Лежајеве сам подмазао алуминијум-комплекс машћу.

25.11.2018.

Ради мени непогодног прекидача, одлучио сам да уградим микропрекидач који ће укључити мотор чим се притисне ручица пиноле. Микропрекидач активира релеј који укључује мотор. Коло такође има прекидач којим може систем и да се искључи по потреби. У кућиште сам ставио релеј јер има доста места, а релеј је са шпулном за 220 волти. Фабрички прекидач је остао тако да мотор може да се укључи да ради стално.
Како је покретни сто много тежак (око 8 кг) смислио сам да ставим контра тег који би помагао при померању стола по висини.

2.2.2019.

Најмања брзина (700 обртаја у минуту) је изгледа превелика за веће бургије и тврђе материјале. Машина је предвиђена за бургије до 10 мм, међутим конструкција је тако робусна да сигурно може да поднесе и много веће бургије, само да је брзина мања. Брзина се може смањити на више начина - променом мотора, убацивањем додатног каишника  тако да се повећа преносни однос, додавањем још једног мотора који би преко додатног каиша покретао постојећи мотор, или повезивањем мотора преко инвертора прменњиве фреквенције. Сваки од тих начина има своје предности и мане, али сваки би био изводљив.

18.4.2019.

Решио сам да брзину редукујем на механички начин - да уградим још један двостепени каишник. Конструкција је проста - у каишник је утиснут лежај 6005 а он је преко чауре намештен на постојећу цев која служи за држање поклопца. Разматрао сам разне могућности - каиш се може израдити по поруџбини што је прилично скупо, па сам размотрио могућност да га сам направим. Једна могућност је била да излијем комад од алуминијума па да га обрадим, друга је била да цео каишник направим од комада пластике (најлон или полиамид је згодан избор али је скуп а не продају га у малим комадима). Тако је избор пао на оно што се нашло при руци, експеримента ради - за већи каишник узео сам већ донекле обрађен округли комад импрегнираног тврдог дрвета а за мањи сам искористио каишник мотора веш-машине. Уз неке дораде на стругу (на већем каишнику сам направио канал за каиш и седиште за лежај, на мањем сам проширио рупу) каишнике сам саставио са 6 инбус шрафова М4. Чаура за везу лежаја са цевчицом је од алуминијума.

14.5.2019.

Биксну сам направио од алуминијума, тако да је каишник готов.

Каиш до мотора је 10х630 Li (унутрашња мера) a каиш до пиноле је 9,5х650 La (спољна мера). Овај каиш је веће висине па сам морао мало да продубим мали каишник да не би проклизавао. Проба је показала да је брзина пиноле око 280 о/мин што је нешто мање од очекиваног, вероватно због малог проклизавања каишева. Сада може да се буши и челик већим бургијама.

Положај каиша (10х1000 Li) за брзину 700 о/мин. 

Положај каишева за брзину 280 о/мин. Лево је каиш 10х630Li а десно каиш  9,5х650La.

3.7.2019.

Дрво се није најбоље показало јер се набијени лежај расклимао, али је идеја добра и остаје да направим каишник од неког тврђег материјала, на пример алуминијума. 

29.8.2019.

Преклопник којим се контролише аутоматско паљење сам заменио другим који има три положаја, јер сам додао и папучицу са прекидачем. Видећемо како ће се ово показати. 

Услед неког шума сам променио већи лежај мотора и ставио словачки ЗВЛ (сматра се да су бољи од кинеских), а пропелер за хлађење који је напукао на месту споја са осовином сам закрпио додавањем металног прстена који спречава даље пуцање и обезбеђује чвршћи спој са осовином. Шума више нема.

4.2.2021.

Услед повременог испадања футера са пиноле, избушио сам је бургијом од 5 мм и урезао навој М6. Футер сам избушио бургијом од 6 мм и упустио па сам га стегао имбусом са упуштеном главом марке 10.9 тако да сада не би требало да спада. Осовина је мека и лако се буши, као и футер.

12.3.2021.

Набавио сам гусани каишник, обрађен са свих страна. Ориглиналну рупу од 15 мм сам разбушио ножем на 23 мм до пола, а другу половнину на 36,98 мм за два лежаја 61805. У та два лежаја сам набио алуминијумску чауру са старог каишника. Главчину сам обрадио тако да буде мали каишник. Остало је још само да направим шпанер.

Пречник великог каишника је 125 а малог око 45 мм. На чаури сам направио два изреза за избијање лежајева, а на страни малог каишника су три рупе пречника 3 мм исте намене. Ради лакше монтаже од међукаишника до пиноле ставићу дужи каиш али ће то изискивати и шпанер.

3.5.2021.

Коначно је готов и шпанер - носач од флахајзна а сам шпанер је лежај 6300. Конструкција је једноставна и делотворна.

Шпанер додуше притиска каиш изнутра а било би боље са супротне стране јер би тако дужина додира каиша са каишником била већа и мања опасност од проклизавања, међутим и овако ради поуздано. За притискање споља требао би краћи каиш а и овај се не монтира сасвим лако, тако да је ово решење прихватљиво за сада.