Клатећи мистериозни сат Јунгханс

 Овај сат је необичне конструкције - цео се клати на два шиљка а импулс му даје врло мало клатно које покреће сатни механизам. Фреквенција клаћења је одређена параметрима клатна и може да се мења померањем тега на доњем крају, али је занимљиво да се понаша обрнуто од нормалног клатна - ако се тег помери на доле сат почне да жури. Сат је веома осетљив и најмање трење у шиљцима (ако су тупи) или најмање одступање од симетричног рада клатна изазива застој. Зато је веома битно да све буде подешено и чисто. Навија се једном недељено и прилично је тачан. Мало клатно је раскупловано односно индиректно зависи од клаћења целог сата, тако да изгледа да навијеност федера не би требало да утиче на тачност рада односно систем би требало да је изохрон.

6.6.2024.

Највећи проблем је трење у шиљцима, сем што су шиљци били тупи такође су и шољице биле укопане. Покушао сам да направим шољице од старе опруге утискивањем куглице на оловној подлози, али то није успело. Прво сам округли угљенични челик поравнао на стругу и забушио центриборером сасвим плитко, а затим сам бургијом наоштреном под радијусом куглице (пречника 6,35 мм) забушио будуће лежиште куглице. Материјал сам на том крају загрејао до усијања и ударио по куглици, неколико пута сам то поновио да се направи лежиште. Онда сам то вратио на струг, исполирао (шмирглом 400, па 1000, па дијамантском пастом 2000), обрадио на 4 мм и одсекао 1,5 мм. После тога сам тако направљену шољицу окалио (загревањем до усијања и потапањем у воду), па вратио у цанглу на стругу и поново исполирао. Тако направљена шољица је тврдо окаљена и исполирана као огледало, и требало би да траје дуго. Потом сам те шољице набио у носач и залетовао, грејањем су се мало отпустиле што би било довољно да материјал не пуца тј. да не буде сувише крт.

Шиљке сам избио и наоштрио и такође окалио. Конструкција је лоша јер је оптерећење на врховима шиљака огромно па су изложени трошењу. Шиљци би требало да су тврдо окаљени а лежишта од рубина, али и у том случају вероватно има трошења, а сат неће да ради и са најмањим траговима иступљених шиљака или укопаних шољица који се виде само под лупом. Боље би било да су уместо шиљака ставили два пендл-федера од клатна зидног сата - ту не би било трења а опруге је лако заменити. Нека клатна су имала вешања са оштром призмом али се то није показало добро па је то јако ретко решење.