Често постоји потреба да се зависно од услова светла пали или гаси неки потрошач. На пример, кад падне мрак треба упалити спољно светло на кући. Има разних шема за такве уређаје, а ја сам конструисао једну једноставну и поуздану, коју ћу приказати овде.
Цео уређај је саграђен са три транзистора, пар диода и неколико пасивних делова.
Код ових конструкција постоји проблем хистерезиса - како пада мрак, јачина светлости полако опада а то није добро за укључивање и искључивање релеја - струја би требало да буде нагло укључена или искључена. Да би се ово постигло, прва два транзистора раде у споју шмитовог тригера, који истовремено даје неки хистерезис како се светло не би палило и гасило услед наглих промена спољног осветљења.
Као сензор употребљена је инфрацрвена фото-диода која није скупа, а напајање се добија исправљањем и регулацијом мрежног напона. Овде је примењен реле за 24 волта, али може било који са одговарајуће диомензионисаним контактима.
Потенциометром од 2,2 мегаома регулише се јачина светла при коме се потрошач пали, а потенциометром од 20 килоома се регулише хистерезис. Уместо фото диоде може се користити било какав сензор светлости - фото транзистор, фото-отпорник (LDR) итд. али се вредности отпорника морају прилагодити употребљеном сензору.
Ако се уместо фото диоде стави на пример сензор температуре, склоп може да служи и као термостат.
Цео уређај је саграђен са три транзистора, пар диода и неколико пасивних делова.
Код ових конструкција постоји проблем хистерезиса - како пада мрак, јачина светлости полако опада а то није добро за укључивање и искључивање релеја - струја би требало да буде нагло укључена или искључена. Да би се ово постигло, прва два транзистора раде у споју шмитовог тригера, који истовремено даје неки хистерезис како се светло не би палило и гасило услед наглих промена спољног осветљења.
Као сензор употребљена је инфрацрвена фото-диода која није скупа, а напајање се добија исправљањем и регулацијом мрежног напона. Овде је примењен реле за 24 волта, али може било који са одговарајуће диомензионисаним контактима.
Потенциометром од 2,2 мегаома регулише се јачина светла при коме се потрошач пали, а потенциометром од 20 килоома се регулише хистерезис. Уместо фото диоде може се користити било какав сензор светлости - фото транзистор, фото-отпорник (LDR) итд. али се вредности отпорника морају прилагодити употребљеном сензору.
Ако се уместо фото диоде стави на пример сензор температуре, склоп може да служи и као термостат.
Транзистори су било који универзални а називни напон намотаја релеа је 24 волта.
Цео уређај треба прописно изоловати јер степен за напајање нема галванско раздвајање од мреже па би додир било које компоненте могао бити опасан.
17.11.2014.
Ево једног могућег извођења - склоп сам уградио у водонепропусну пластичну разводну кутију.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.