Ево једног једноставног уређаја за пражњење и капацитивну пробу акумулатора. У њему је примењен мерач радних сати који ради на 12 волти, али се уместо њега може ставити било који часовник на струју уз ситна прилагођења.
Акумулатор током нормалне експлоатације губи капацитет. Повремено га је добро потпуно испразнити и напунити чиме се он делимично освежи или регенерише. При пражњењу се мора водити рачуна да напон не опадне испод око 10,8 волти јер може наступити трајно оштећење ћелија. Зато овај уређај за аутоматско пражњење искључује потрошач (сијалицу) када напон опадне на подешену вредност. Истовремено се на мерачу радних сати повезаном паралелно сијалицом може очитати време трајања потпуног пражњења, чиме се може проценити и капацитет акумулатора. Изабрао сам сијалицу од 60 вати, која троши око 5А струје.
Лево горе је сијалица, а поред је вентилатор. Доле је плочица са електронским деловима.
Горе је мерач радних сати а испод инструмент са кретним калемом.
Лице уређаја - виде се мерач радних сати (горе), ипод је волтметар а лево тастер за почетак капацитивне пробе.
5.2.2014.
Сијалицу Н4 сам заменио старом R2 а влакна сам повезао редно, тако да је потрошња око 2,6А. Тако се акумулатор мање оптерећује пражњењем.
15.11.2018.
Шему сам изменио јер се дешавало да се потрошач укључи сам од себе када се после пражњења напон акумулатора поново повећа. Такође је улазио у неке осцилације због тога. Овом изменом на шеми сам то онемогућио али сам морао да ставим и тастер за почетак процеса пражњења.
Акумулатор током нормалне експлоатације губи капацитет. Повремено га је добро потпуно испразнити и напунити чиме се он делимично освежи или регенерише. При пражњењу се мора водити рачуна да напон не опадне испод око 10,8 волти јер може наступити трајно оштећење ћелија. Зато овај уређај за аутоматско пражњење искључује потрошач (сијалицу) када напон опадне на подешену вредност. Истовремено се на мерачу радних сати повезаном паралелно сијалицом може очитати време трајања потпуног пражњења, чиме се може проценити и капацитет акумулатора. Изабрао сам сијалицу од 60 вати, која троши око 5А струје.
Сви отпорници и ценер диоде одређене су експериментом, а њихове вредности зависе од употребљеног релеја, транзистора и инструмента са кретним калемом који овде показује напон. Потенциометром од 2к2 подешава се инструмент тако да се добије волтметар са развученом скалом, код мене од 10,5 до 13 волти. Тај распон покрива вредности напона акумулатора који варира од око 11 волти кад је празан до око 12,5 волти када је пун. Овај волтметар показује напон у процесу пражњења акумулатора.
Почетак пражњења се активира притиском на тастер када транзистор добија поларизацију преко отпорника. Пражњењем напон акумулатора пада од 12,5 волти полако, док се не испразни до око 10,8 волти. Транзистор се тада гаси а заједно са њим и релеј, па тиме и сијалица и мерач радних сати. Овај напон се подешава потенциометром од 10к. Када се сијалица угаси, напон на акумулатору порасте али се транзистор неће поново упалити због хистерезиса (пали се без тастера тек на око 14-15 волти).
Користио сам стару Н4 сијалицу чије влакно за дуго светло троши око 5 ампера. Ако очитано трајање пражњења у сатима помножимо са тих 5 ампера, добићемо капацитет акумулатора у ампер-сатима. Тако можемо бити сигурни колики је капацитет акумулатора, и да ли је време за замену.
Цео уређај има мало делова и једноставан је за израду, а уградио сам га у кућиште старог напајања за рачунар. Вентилатор сам задржао ради топлоте коју ослобађа сијалица.
Лево горе је сијалица, а поред је вентилатор. Доле је плочица са електронским деловима.
Горе је мерач радних сати а испод инструмент са кретним калемом.
Лице уређаја - виде се мерач радних сати (горе), ипод је волтметар а лево тастер за почетак капацитивне пробе.
5.2.2014.
Сијалицу Н4 сам заменио старом R2 а влакна сам повезао редно, тако да је потрошња око 2,6А. Тако се акумулатор мање оптерећује пражњењем.
15.11.2018.
Шему сам изменио јер се дешавало да се потрошач укључи сам од себе када се после пражњења напон акумулатора поново повећа. Такође је улазио у неке осцилације због тога. Овом изменом на шеми сам то онемогућио али сам морао да ставим и тастер за почетак процеса пражњења.
Десни тастер би требало повезати са левим јер оба треба притиснути да би се покренуо процес пражњења. Најбоље би било да ставим тастер са два радна контакта.
Kolega evo ovi dana baš dugo do kasno u noć razmišljam oko toga desulfizator, punjača i pražnjača... htjeo bi samo da dodam da sam našao na onom sajtu " Battery University" da baš i nije uvijek struja puta napon tj. sati-struja stvarni kapacitet baterije već imaju dvije metode osim CCA ( hladno-lomivi ampera), mada i njih vše niko ne mjeri po standardnoj metode već se pribjegava "skraćen" koja opet nije relevantna, prvo struja ili snaga pražnjena se određuje na osnovu C/20 gdje je C kapacitete mjerenog akumulatora koji bi tu struju trebao da daje 20h , temperatura okoline trebala bi biti između 25 i 30step.C , postoji i metoda C/5 ali nju nisam nigdje vidio osim na orginalnim Japanskim akumulatorima a i mislim da je ona stresnija za akumulator i daje manju vrijednost kapaciteta.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиКод мене у фирми постоје огромни уређаји за непрекидно напајање, а напајају се оловним батеријама са појединачним ћелијама. Ради се о капацитетима реда величине хиљада ампер-сати. Колеге који се баве тим уређајима раде капацитивне пробе тако што празне акумулаторе до ниског напонског прага, дакле ја сам овај уређај правио од прилике како се то и ради код ових великих батерија. Пражњење малом струјом (десетина назовног капацитета или мање) не представља неки велики стрес, само је важно да се поштује напонски праг.
ОдговориИзбришиТребало би измерити струју кратког споја, она је такође показатељ стања акумулатора. У ствари код стартних акумулатора она је можда и важнија од капацитета. Таквих уређаја има у продаји, али мислим да га не би било ни тешко направити, једино је питање баждарења...
ОдговориИзбришиNebi vjerovali ali kazu da nista nije tacan pokazatelj stanja baterije, CCA i kapacitet su bitni mada vise kapacitet posto od prilike struja kratkog spoja je kao cesma tj. sirina cesme koliko voda moze brzo da istece a kapacitet kolicina vode u posudi odredjene zapremine ( koja je preostala) sa tim da ima i kamenja koje predstavlja starenje tj. gubitak tokom rada-istrosenosti.
ОдговориИзбришиOrginalni test CCA se radi na -18step.C , akumulator deklarisan na 500A treba da da 30 sec, konstatni 500A bez pada napona ispod 7,2V
Novi prilagodjeni ide ovako: do kraja napunjena starterska baterija treba da da pola snage-struje kratkog spoja na temperaturi okruzenja 10step.C u trajanju 15sec. bez pada napona ispod 9,6V
Razlika je ocigledna. Imam pored sebe jedan "Americki" akumulator na kome to fino i pise, nije deklarisan kapacitete na etiketi vec CCA od 400A i ispod njega pise "test load at 200A" ... mada... zbog prve ugradnje u automobil proizvodjac-brend nije poznat ali tragom nekoliko oznaka uspio sam naci u pitanju je Yuasa akumulator koji po fabrickom prospektu ima deklarisani 370 CCA .