Густав Бекер 574457

Машина направљена у Браунауу 1911. Има корозије на неким осовиницама али ништа страшно, фали штелујућа биксна анкера, фали мало емајла на циферплату. Мотка клатна поломљена код шлица где иде вођица, столица и гонг комплетни. Жица гонга зарђала. Потребно је све добро очистити, направити или наћи штелујућу биксну анкера, и биће то добра машина.

Оригинални гонг

На циферплату фали парче емајла код броја 4. Иза је носач и обично на том месту и пукне емајл, од неког нагњечења. Емајл је нанет на подлогу од челичног лима. Када се циферплат нагњечи, лим се савије али емајл није еластичан па пукне. Ретки су сатови без икаквог оштећења емајла, нажалост. Овде има и пар једва видљивих напрслина које су такође последице тог савијања подлоге.

Серијски број машине 574457 указује на 1911. годину. Ознака Р27 указује на клатно дужине 27 цолова тј. око 686мм. Период осциловања овог стандардног клатна је око 1,33 с.

Недостаје штелујућа биксна анкера. Неће бити компликовано направити је на стругу.

Машина је ужасно прљава а делови су и корозирали. Некада челични делови нису имали никакву заштиту од корозије али челик од кога су прављени делови није ни нарочито подложан корозији. Обично ту нема дубинске корозије која би могла озбиљно да нагризе и оштети делове, најчешће је само површинска и релативно лако се скида.

Дебљина плоча је око 1,7мм. Не делује много али за тегове од 1,5кг је сасвим довољно. Са квалитетним материјалима какве су тада користили, век машине је вероватно 200 година до прве генералне поправке. Све сличне машине које сам до сада имао прилике да отворим су потпуно оригиналне - ни један локер, ни једна биксна, ни један потрошен рукавац. А радиле су по 100 и више година. Додуше ту наравно утиче и конструкција - када се уље згусне и трење повећа сат стаје и тако се штите од истрошења осовинице и лежишта.

18.10.2014.

Растурио сам циферплат. Емајлиране делове сам опрао, и покушао сам да поправим обијени емајл средством за поправку емајла на санитаријама. Видећемо да ли ће то да успе... Корозија на челичним деловима је само површинска и врло лако се скида.

19.10.2014.

Розетне сам исполирао прво Пурол пастом а онда пастом са воском за полирање кола (ради заштите). Крпљење емајла није лоше испало, мада се ипак примети.
Крајњи резултат није тако лош.

Натпис на полеђини циферплата говори да је сат поправљан (највероватније само очишћен и подмазан јер на машини нема трагова неке озбиљније поправке) 5. маја 1942. Нажалост кутија није сачувана - машина и припадајући делови су задржани а кутија је бачена јер је дрво пропало (вероватно услед влаге). Носач је изгледа од лима од цинка, тај лим се у то време доста користио. Не знам разлог, цинк је скуп и данас се тешко може видети лим од цинка. Додуше у ливеном облику га има свуда нажалост.

21.10.2014.

Машину сам растурио, све зарђале делове потопио у антирост. Остатак сам опрао у бензину. Онда сам оне делове из антироста опрао добро водом и детерџентом, а затим напрскао синолом да би се одстранила вода и спречило поновно рђање. Синол сам затим обрисао, малом челичном четком скинуо преосталу корозију и фосфат, а месинганом четком сам очистио месингане делове. На крају сам гласфазер оловком (има срце од стаклених влакана) очистио преосталу корозију и прљавштину са малих зупчаника, исполирао рукавце и све опрао у медицинском бензину. Ево резултата...

Плоче сам исполирао такође али су остале ситне рупице од корозије... Корозија је била површинска али је ипак оставила трага на осовиницама и малим зупчаницима у виду ситних рупица. Срећом тога нема много и рупице су јако мале, а рукавци уопште нису корозирали. Остало је да шрафове и остале ситне делове брунирам, преполирам још једном плоче и да саставим машину. Треба да направим и ону подешавајућу биксну анкера која недостаје.
Судећи по стању шрафова машина није много пута поправљана, што би могло да значи да сат одавно не ради. Истрошења практично нема, палете анкера су као нове као и лежишта и рукавци осовиница.

22.10.2014.

Шрафове и неке чивије сам брунирао хемијским средством за брунирање оружја. Део се прво добро одмасти, па се накваси средством и остави пар минута. Затим се опере водом и коначно намаже уљем за оружје. Ево и резултата...

Штелујућу биксну анкера сам направио од месинга пречника 6 мм. Анзец који иде у плочу сам на стругу обрадио на 5,27 мм, а рупа за рукавац анкера је 0,7 мм и мора да буде избушена ексцентрично да би окретањем биксне могао да се штелује газ анкера у анкерраду. Зарез за шрафцигер просеако сам ручно бонсек-платном (стањена је тоцилом).

Направио сам две мале бискне од месинга за шрафове који држе опруге. Унутра је пречник 2,5 мм, споља 3,5 а ширина је 1,5 мм. Направио сам то на стругу.

 Опругицу лептира звона сам негде изгубио па сам направио нову од бронзаног лима...

Остало је још да се исполира неколико делова и да се машина коначно састави.

25.10.2014.

Казаљке сређене - мала очишћена од рђе и брунирана, а велика направљена од лима, са месинганом главчином и брунирана. Нажалост брунирање ни у једном случају није испало хомогено па сам морао да поправим црним маркером...

28.3.2015.

Данас сам очистио жицу гонга од рђе и брунирао је. Рђа није могла сасвим да се скине, нисам је механички скидао да не би пореметио звук. Само сам електролизом скинуо колико је могло а онда сам то добро опрао, исполирао пастом и на крају намазао течношћу за брунирање.

 Резултат - жица је мало шарена због преостале корозије. Таман толико да се види да није нова...

 Провизорни суд за електролизу дугачких танких предмета. Направио сам од комада пластичне цеви на чијем крају сам залепио конзерву - дно. Као жртвену аноду користио сам жицу исте дебљине али се то није показало добро - електролиза је потпуно прегризла на нивоу воде. У води сам растворио мало пинтарске соде и мало прашка за веш. Електролиза је трајала неколико сати али рђа је била само подршинска тако да је то било довољно. Струја је 1 ампер, жица је дужине око пола метра и пречника 3 мм.

14.2.2021.

Како недостају тегови требало би да их направим, мотка клатна је поломљена али имам две па ћу покушати да је наставим.

18.2.2021.

Набавио сам кутију из 1912., да сам такву тражио не би се нашла - одлично је очувана, све је оригинално. Унутра је била нека мала машина, вероватно једнотегаш. Кутија одлично одговара за ову машину, монтирао сам носач и гонг. Продужио сам мотку клатна и направио окове као и нови пендл-федер. Остало је још само да се нађу тегови и чекрци и да се машина после дугог стајања подмаже и наместе конци.     

20.5.2021.

Чекрци нађени (заменски, нису оригинални). Дорадио сам их и монтирао - точкиће сам избушио на 4 мм и направио челичне биксне.