Претражи овај блог

петак, 21. децембар 2012.

Зидни сат Арадора

Ево једног сата који управо сређујем. Донео га мој брат од тетке, неће да ради. Опрао сам механизам и установио да недостаје носач клатна.



Томе је узрок сломљена опруга клатна, коју сам направио као и недостајући део. Највећи проблем је био просећи шлиц за чивију клатна, јер немам тако танку турпију. Чивија је дебела само један милиметар, тако да сам то урадио танким тоцилом за сечење на акерману. Трајало је али сам некако ипак успео.
Нажалост машина је са федером, али је доста добро направљена. Нема локера и у добром је стању. Анкер је Грахамов са измењивим палетама, претпостављам да је сат прецизан. По свему судећи машина је највероватније немачка, негде из шездесетих година. Кутија је међутим чудна - као да је неко ручно правио, али се види да је стара. Могуће је да није оригинална, тј. да је неко некада уградио машину у ту кутију. Доста је тешка што указује на то да је од тврдог дрвета, а на вратима је клавир шарка што је веома сумњиво - то још никада нисам видео на сату.

Сад ради, али је остало још да подесим дужину носача. Скратио сам га до краја али сат још увек  касни, изгледа да ћу морати да скратим шипку клатна. Могуће је да ни то није оригинално, мада је старо.


Кутија је изгледа ручно прављена, стране су од дебеле шпер-плоче.







Машина је чудна, мада није лоша.






Носач који сам направио. Не изгледа сјајно али ради.

Захваљујући познаваоцима са NAWCC форума, сат је идентификован - то је румунска Арадора из 70-их или 80-их година. Све је оригинално и није никаква импровизација. Груба израда кућишта је очигледно последица румунске израде :)

6.1.2013.
Рекламација! У току навијања кочница на зупчанику федера је прескочила, зупци тестерастог зупчаника су пропали и резултат је била повреда прста. Зупчаник је био израђен изједна са осовином, па сам га на стругу обрадио и на том месту направио анзец. Онда сам истурпијао четвртку и направио канал за зегеров осигурач. Нашао сам сличан зупчаник, истурпијао четврку, наместио га на осовину и осигурао зегеровим осигурачем. Кочницу сам направио од тврдог прохрома дебљине 2 милиметра, а закивак сам такође морао да направим на стругу да би одговарао. Кочницу сам заковао за велики зупчаник.

Цела осовина је од меког челика па није ни чудо што се стари зупчаник похабао. Кочница је била доста тања од зупчаника па је захватала само један део ширине зубаца, а сем тога била је од меког материјала.









Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.