Ево једног старог зидног Јунгханса. На основу неких података, машина је из периода 1894.-1902. (нема ознаке датума на њој). Изгледа као да кутија није оригинална јер је предугачка за клатно, а и према неким сликама могло би се закључити да је неко убацио машину у другу кутију. Машина је добро очувана али је осовина анкеррада прилично похабана, па сам морао да је поравнам и исполирам. Машина је прилично компликована и није баш лака за склапање, нарочито због отворених федера који сметају. Федер звона морао сам да при склапању стегнем полупрстеном од тврдог лима како не би сметао.
Похабани рукавац осовине анкеррада.
На малом зупчанику анкеррада су бошеви мало потрошени. Генерални проблем свих сатова са федером је хабање осовина и лежишта, чему је узрок превелика сила федера када је навијен до краја. Да би машина радила са одвијеним федером, сила у том стању мора да буде довољно велика, што значи да је сила потпуно навијеног федера много јача него што је потребно. Зато је хабање машине много израженије него код сатова са теговима где је сила константна. Затим, услед промењиве силе такви сатови нису тако прецизни као они са теговима. Можда највећа мана је што при пуцању федера врло често долази до великих хаварија (кидање зубаца, кривљење осовина). Зато не волим те машине са федерима...
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.