Прво је то била само проба, али онда сам решио да направим нешто боље од провизорног алата. Како доста користимо догледе, и како је колимација релативно једноставно а неопходно подешавање сваког догледа да би био употребљив, направио сам овај колиматор.
Конструкција је врло једноставна и лако је направити од приручног материјала. Прецизност израде није критична, али је потребно да цела конструкција буде стабилна. Као извор светлости користим сунце које је толико далеко да су зраци практично паралелни и могу се користити као улазна светлост. Излазни зраци из окулара се пројектују на екран од милиметарског папира удаљен око пола метра, и положај слика на екрану служи да се колимација подеси. Уместо сунца може се користити и месец, можда и нека светлија планета (Јупитер или Венера) али у том случају би требало да буде потпуни мтак да би се лик видео на екрану а то је у граду практично немогуће. Лик месеца се сасвим лепо види па се он може користити када је ведро.
Уместо сунчевог или мечевог лика који нису увек присутни може се то урадити и помоћу удаљене сијалице или светлеће диоде. На следећој слици је цртеж простирања светлосних зракова кроз доглед увеличања 1.
Са слике се види да је на основу сличности троуглова r1/d1=a/d2. Како доглед има неко увеличање n, емпиријски сам установио да је приближно R=2an+2r2.
На пример, ако је тачкасти извор светла на удаљењу d1=4,8 метара од објектива, распон објектива 2r1=121 мм, растојање од окулара до екрана d2=480 мм, распон окулара 2r2=60 мм и увеличање n=10, тада је а=5мм и растојање између ликова R=160 мм. На тај начин се може приближно подесити колимација то јест бочна грешка, а по вертикали није потребан никакав рачун.
Конструкција је врло једноставна и лако је направити од приручног материјала. Прецизност израде није критична, али је потребно да цела конструкција буде стабилна. Као извор светлости користим сунце које је толико далеко да су зраци практично паралелни и могу се користити као улазна светлост. Излазни зраци из окулара се пројектују на екран од милиметарског папира удаљен око пола метра, и положај слика на екрану служи да се колимација подеси. Уместо сунца може се користити и месец, можда и нека светлија планета (Јупитер или Венера) али у том случају би требало да буде потпуни мтак да би се лик видео на екрану а то је у граду практично немогуће. Лик месеца се сасвим лепо види па се он може користити када је ведро.
Уместо сунчевог или мечевог лика који нису увек присутни може се то урадити и помоћу удаљене сијалице или светлеће диоде. На следећој слици је цртеж простирања светлосних зракова кроз доглед увеличања 1.
Са слике се види да је на основу сличности троуглова r1/d1=a/d2. Како доглед има неко увеличање n, емпиријски сам установио да је приближно R=2an+2r2.
На пример, ако је тачкасти извор светла на удаљењу d1=4,8 метара од објектива, распон објектива 2r1=121 мм, растојање од окулара до екрана d2=480 мм, распон окулара 2r2=60 мм и увеличање n=10, тада је а=5мм и растојање између ликова R=160 мм. На тај начин се може приближно подесити колимација то јест бочна грешка, а по вертикали није потребан никакав рачун.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.