Изгледа да се ради о Аустријском (вероватно бечком) сату из прве четвртине 19. века, и да се навија једном дневно. Машина је слична оној из сата-слике али није сасвим иста. Овде су страдалаи рукавци на два зупчаника - један је већ имао биксну (вероватно је истањен толико да се поломио) а други је такође одломљен али лежиште није биксновано.
Анкеррад сам избушио видијом од 0,78 мм и набио клавир жицу 0,8 мм па је стањио на око 0,6 мм. Осовина је прилично тврда али срећом није окаљена па се релативно лако буши. Биксна где иде тај рукавац је набијена накнадно и рупа је слепа па сам морао да је скроз избушим да бих могао да је проширим на меру рајборером. Још једна биксна је истог типа и налази се на једном од вентилатора за успорење звона. Такве биксне још нисам видео али изгледа да су прилично примитвно прављене али ипак је и то боље од сабијања.
На другом зупчанику сам имао проблем - рупа је пар пута кренула ексцентрично а онда се ипак некако исправила, међутим била је разлокана па је чивија била лабава. Морао сам да избушим мало дубље због тога и да направим дистанцни прстен, али је на крају све поправљено. На зупчанику за избијање је страдала једна чивија (била је искривљена па је пукла при покушају исправљања) и њу морам да заменим. Машинска обрада је готова, сада остаје да се све добро очисти, састави и подеси. Ова машина је у лошијем стању од сата-слике јер има пар биксни а сада и два нова рукавца, види се да је поправљана доста пута. Полугице и опруге су у бољем стању и нису деформисане што ће надам се олакшати подешавање. Машина је сличне конструкције мада се види да је произвођач други - техничка решења су скоро иста али су делови сасвим другачији.
На зупчанику за избијање сам морао да променим две чивије, пречника су 0,5 мм и ставио сам клавир жицу. Оригиналне чивије су мекане и лако се криве, штедели су на материјалу. Некада је челик био јако скуп и тек појавом Бесемеровог поступка и Сименс-Мартинове пећи почетком шездесетих година 19. века су настали јефтини поступци за добијање челика. Јефтин челик је значио процват индустрије и привреде уопште. Ливено гвожђе је имало висок проценат угљеника и других нечистоћа које у челику не смеју да постоје. Проценат угљеника мора да буде испод 2% а наведени поступци омогућавају да угљеник и друге нечистоће у истопљеном гвожђу изгоре, то јест оксидишу увођењем ваздуха у истопљени метал. Касније су пронађени други поступци па су Бесемеров и Сименс-Мартинов напуштени.
5.10.2020.
При покушају исправљања осовине анкеррада поломио сам истањени рукавац па сам морао да избушим осовину и набијем нови. Бушио сам челичном бургијом од 0,75 мм а рукавац сам направио од клавир-жице коју сам мало истањио да може да се набије. Користио сам цангле за за струг стезање зупчаника и клавир-жице, показале су се добро.
Поред тога је анкер поједен (прошлицован где иде анкеррад) па сам анкеррад померио на осовини за око 1 мм тако да сада гази на непотрошеном делу анкера. Машина сада ради сасвим задовољавајуће али је потребно још подешавање газа анкера и промена једног шрафа моста анкера (један сам већ променио јер је навој у плочи потрошен).
20.10.2020.
На механизму за избијање је једно лежиште било биксновано али је осовина ишла тесно тако да је механизам заглављивао. Када сам покушао да проширим биксну рајборером цела је испала, па сам морао да проширим рупу и набијем нову биксну коју сам направио на стругу од месинга. Поред тога је један зупчаник био са малим зазором па сам морао мало да прорајбујем лежиште. И на овој машини је било много недостатака, можда и више него на претходној. Изгледа да рукавци нису окаљени па су многи били потрошени и неко их је обрађивао па су зато набијане биксне којих у машини има неколико. Иначе су биксне прављене примитивно, вероватно ручно без струга.
3.11.2020.
Ово је машина са највише кварова на којој сам икада радио - поред поломљених рукаваца и лоших биксни, има и низ недостатака у механизмима за избијање које покушавам да отклоним - неки делови су похабани а неки изгледа да од саме израде нису били добри, или их је неко некада променио неодговарајућима па и то морам да подешавам и дорађујем. У сваком случају машина изискује много времена и труда да се доведе у радно стање. Конструкција механизама за избијање није баш најбоља па су прилично осетљиви и непоуздани у раду...
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.