Књига Иследник је прва књига Драгана
Великића коју сам прочитао. Углавном се ради о анализирању догађаја из живота
са родитељима. Ваљда се зато и зове тако – он као иследник детаљно анализира и
тумачи разна сећања, разне догађаје иза којих се крију тајне о којима није
ништа знао у време када их је доживео.
Општи утисак је да је књига прилично
мрачна, депресивна. Не знам да ли му је и живот био такав или је то само
ретроспектива, али описи су прецизни и хладни. Стил је на махове занимљив а
повремено досадан, није конзистентан. Описи неких догађаја су
делимично занимљиви и лако се читају, а неки делови посвећени анализирању и
филозофирању умеју да буду досадни и напорни.
Књига није обимна и релативно се брзо може
прочитати па не могу да кажем да је баш губљење времена, а и повремено подстиче
на размишљање. Општа оцена је два плус, рекао бих...
Nisam čitao, NIN-ova nagrada pa pomama ... obično sačekam da se malo slegne. Po Vašoj (cenjenoj) kritici nije nešto da se ne sme propustiti.
ОдговориИзбришиIpak, gledaću da pročitam pa ću se i sam javiti.
Pozdrav!
U poslednje vreme uzimam knjige iz biblioteke. Kupujem isključivo ako ustanovim da je knjiga vredna i ima smisla čitati je više puta, u suprotnom je bacanje para kupovati takve knjige... Mislim da isto važi za ovu.
ОдговориИзбриши