Занимљивост је што сат има и будилник - механизам је сасвим једноставан али би требало да ради. Састоји се од само једног котура са зупцима преко кога је пребачен канап са два неједнака тега на крајевима (да би стално био затегнут како не би прескакао). На котуру су чивије које покрећу криву осовину у виду радилице на крају које је чекић. Звоно недостаје. Поред тога је фалило стакло на вратима (исекао сам од стакла од 2 мм), кукица за качење је била расклимана па сам то поправио. Сама машина је одлично очувана и нема неке веће недостатке.
Специфичност шотена је да се навијају дневно, машина је веома једноставна и има дрвено кућиште са бикснама а сви зупчаници су месингани и осовине челичне. Претпоставља се да је један од центара производње био Линц, а прављени су и у кућној режији - произвођачи су испоручивали делове а сељаци су их монтирали, обично зими кад није било посла. Тако су могли да зараде а произвођачи су ангажовали мање стално запослених. Већи део делова је био израђен ручно, машине су биле ретке и скупе а шотен је био јефтин сат за широке народне масе. Иако јефтини ти сатови нису били лоши и дуго су трајали захваљујући релативно квалитетном материјалу и једноставној и робусној конструкцији. Потрошних делова је било веома мало - једва да је била која опруга у систему звона, тегови су висили на ланцима, чак није било ни пендл федера који је подложан пуцању већ је уместо тога клатно висило на некој врсти љуљашке. Трење је било прилично па је машина радила са прилично великом снагом, али се то ипак није одражавало на трајност.
