Сви смо сведоци тежње ка смањењу века трајања свих производа које користимо. Најобичнији пример је сијалица, која данас траје око 1000 сати. Данас је технологија тако добро развијена, и контрола производње је тако прецизна да се са великом сигурношћу може направити сијалица која тачно толико и траје. Постоје разне приче о томе како су произвођачи кроз историју одлучили да ограниче трајност сијалица како би повећали производњу и продају, а тиме и опстанак на тржишту. Да ли је то само теорија завере или је то чињенично стање нисам сигуран, али сам сазнао за веома једноставан начин да се сијалици продужи век. Произвођачи конструкцијом свакако могу да направе сијалицу која би трајала дуже, бар 10 хиљада сати, али то не желе да ураде јер онда куповина нових "компактних" флуоресцентних лампи не би имала никаквог смисла - те лампе сем што троше више струје него што је декларисано, такође и коштају неколико пута више од обичне сијалице па би у том случају биле потпуно неисплативе. Истина је да класична сијалица са усијаним влакном потпуно неефикасно претвара електричну енергију у светлост, али је она веома јефтина за производњу и састоји се од материјала који се у потпуности могу рециклирати и нису штетни по околину што се не може рећи за флуоресцентне лампе. Вероватно да је будућност припада светлећим диодама, које додуше треба још да превале дуг пут до јефтиног производа како би постале уобичајене. Не сумњам да ће се то и десити, али до тада нам остају старе добре сијалице са својим врлинама и манама.
Једна од великих мана је и кратак век, али се ту може много учинити! Како?
Наиме, радни век сијалице много зависи од радне температуре влакна, која се може контролисати напоном. Како снага зависи од квадрата напона, мало смањење напона резултира значајним продужењем радног века сијалице. Наравно смањује се и јачина светла али то није толико приметно. Према следећем дијаграму се може видети да ако смањимо напон за 10% век се повећава преко 4 пута. При томе сјај такође опада али то није тако приметно.
Једна од великих мана је и кратак век, али се ту може много учинити! Како?
Наиме, радни век сијалице много зависи од радне температуре влакна, која се може контролисати напоном. Како снага зависи од квадрата напона, мало смањење напона резултира значајним продужењем радног века сијалице. Наравно смањује се и јачина светла али то није толико приметно. Према следећем дијаграму се може видети да ако смањимо напон за 10% век се повећава преко 4 пута. При томе сјај такође опада али то није тако приметно.
Јефтин и прост уређај се може направити од само 4 електронске компоненте који може да смањи напон на жељену вредност, а може да се искористи и готов фабрички прекидач са регулацијом напона, и тиме ће се век трајања сијалица вишеструко повећати.
Ја сам за пробу направио уређај који са 230 смањује напон на око 195 волти, чиме се напон смањује за око 15% па би век сијалица требало да буде 6 пута дужи. При томе је јачина светлости мало мања али се на први поглед уопште не може приметити. Ево и шеме уређаја у коме је употребљен тријак ВТА12 који издржава струју до 12А, наравно ако се користи хладњак.
Дијак је за 30V као на пример DB3. Елементе сам спојио без плочице и изоловао термо-бужиром, тако да је склоп врло мали и стаје под розетну лустера. На тријак сам зашрафио парче алуминјумског лима ради бољег хлађења мада се тријак врло слабо греје.
Према томе, сијалице би требало да трају бар 5-6 хиљада сати, уз неприметно мању јачину светлости.
Bravo! Odličan tekst!
ОдговориИзбришиSve se tako - kako je. Jedino što neće pomoći (ljudi će popustiti pred "diktatom" potrošačke mantre). O ekologiji "štedljivih sijalica" ne treba ni pričati (a termometre sa živom zabranili ... e baš su dosledni). Nadajmo se padu cena LED rasvete a do tad (u prelaznom periodu) iskoristimo dat predlog.
Ko voli više svetla neka uzme malo "jaču" sijalicu od potrebne pa će biti na sličnom (nivou rasvete i dužem trajanju, sijalice ... koja se može potpuno reciklirati).
Жива јесте опасна, али је у термометру тако мало има да се питам зашто су их уопште забранили. Изгледа ми да је то урађено јер су ти термометри јако јефтини, поуздани и дуготрајни да се то једноставно не исплати правити и продавати јер је зарада минимална. Зато се праве и продају електронски термометри који сем што су краћег века, такође захтевају промену батерије, компликованији су и далеко скупљи. Сем тога нису тако поуздани, могу да се покваре и да почну да греше без знања корисника. Исто важи за апарате за мерење крвног притиска, једино они са живом су поуздани, сигурно не греше.
ОдговориИзбришиIz ličnog iskustva znam da obične sijalice najčećće pregorevaju prilikom uključivanja. Verovatno je uzrok nagli prelazak iz hladnog u radno, toplo stanje. To sam pokušao rešiti postavljanjem "dimera" sa trijakom koji su bili turskog porekla. Oni u sebi nisu imali topljive osigurače i tada se dešavalo da prilikom pregorevanja sijalice, koja tom prilikom verovatno napravi kratak spoj, pregori i dimer. Mozda je uzrok pregorevanju trijaka u dimeru i naglo rasterećenje trijaka kada se prekine vlakno sijalice. Zanima me Vaš komentar o ovome. Dragan Milićev
ОдговориИзбришиВлакно у сијалици док је хладна има малу отпорност. Кад се прекидач укључи струја у том почетном тренутку је много већа од номиналне. После кратког времена влакно се загреје, отпорност порасте и струја постане номинална. Тај иницијални струјни пик изазива прегоревање сијалице (влакно се прекине на најтањем месту). Можда је то узрок цркавања тријака, не знам, међутим мени се то није дешавало са овим димером. Могуће је да тријак није био добро димензионисан... Отпорност хладног влакна сијалице је око 40 ома што значи да је иницијална струја око 5,5А или 10х већа од номиналне. Према томе требало би тријак да може да издржи бар 10х већу струју од номиналне, а ако се узме неки фактор сигурности онда и већу.
ОдговориИзбришиСијалица обично оде у прекид кад прегори, сем тога водови од металног грла до балона су јако танки и представљају неки вид осигурача који прегори ако се деси кратак спој. Према томе мислим да узрок пробоја тријака може бити или слабо димензионисан тријак, или лош квалитет истог. Код бољих конструкција постоји склоп који дозвољава укључење тријака само када је напон нула, што штити тријак од превелике струје. Међутим код довољно димензионисаног тријака, ово није неопходно али је свакако пожељно ако се ради о серијској производњи ради уштеде.