Штедљиве или "штедљиве" сијалице?

Већ десетак година се упорно рекламирају компакте флуоресцентне сијалице као штедљиве, односно као одлична замена за сијалице са усијаним влакном. Да ли су ове сијалице заиста штедљиве?




О овом питању има разних текстова, који одговарају на различите начине.

Питање би требало размотрити са разних страна. Прво, те сијалице јесу штедљиве у неком смислу, и истина је да за мање утрошене енергије дају више светлости у односу на обичне сијалице. Али, нека истраживања и мерења су показала да декларације произвођача нису увек тачне - неке сијалице троше знатно више струје него што наводи произвођач, а неке знатно слабије светле. Такође се дешава да им је век знатно краћи од наведеног.

Друго, те сијалице имају и своје лоше стране, као што је садржај опасних материја (осим живе ту су и електронске компоненте), компликована рециклажа, потенцијално загађење животне средине, компликованија и скупља производња. У процесу рециклаже се користе енергија и ресурси па је питање колико таква сијалица заправо уштеди енергије у поређењу са класичном сијалицом.

Треће - по неким подацима се у просечном домаћинству троши само око 1,5% енергије на осветљење, што значи да уштеда у том домену колика год да је - занемарљива је у односу на потрошњу енергије за друге сврхе.

Четврто - компактој флуоресцентној сијалици треба неколико десетина секунди да постигне пуну јачину светлости. За неке просторије то није важно, али просторије где се улази често и на кратко то може да смета.

Пето - цена компактних сијалица је много већа од цене обичних. Рецимо да то иде и до 10 пута. За богате земље где су плате високе то можда и није приметно, али код нас је то веома приметно, посебно имајући у виду да многе сијалице не дочекају свој очекивани век и покваре се знатно пре тога.

Многи стручњаци за одрживи развој и екологију тврде да је појава ових сијалица на тржишту, а у неким земљама Европе и забрана продаје класичних сијалица, потез државе који нема за циљ штедњу енергије него превасходно повећање добити произвођача ових сијалица. Класична сијалица је кратког века само зато што је тако направљена, иначе би могла да траје неупоредиво дуже. Поред тога јако је јефтина па се продаја и производња не исплате много, док су компактне флуоресцентне сијалице много скупље па је самим тим зарада произвођача и продаваца много већа.

Класичне флуоресцентне цеви се користе деценијама. Међутим како се није користила електроника, овакво осветљење је било мање економично (због веће потрошње) али је било поузданије и дуготрајније јер се пригушнице и стартери нису много кварили. Код компактне сијалице електроника преузима улогу стартера и пригушнице, тако да неки део сијалица страда услед квара те електронике, а посебан је недостатак што се услед квара електронике баца цела сијалица која би оначе могла још да се користи (наравно важи и обрнуто - кад се услед квара саме флуоресцентне цеви баци цела сијалица). Тако се бацају исправне ствари које је касније потребно рециклирати иако још могу да раде.
Занимљиво је да су класичне флуоресцентне цеви ("неонке") много јефтиније од компактних сијалица, из мени потпуно нејасних разлога. Поред тога су много трајније, на неким местима ми те цеви трају преко 15 хиљада сати.

Све у свему, идеологија потрошачког друштва је и овде умешала прсте - што више производње, продаје и промета да би се одржавао рад индустрије, трговине и осталих грана привреде, без много обзира на трошкове крајњег потрошача, стања животне средине, трошења енергије и ресурса који су ограничени на овој планети.

Док има класичних сијалица нећу прећи на ове "штедљиве" - пробао сам их, мерио јачину светлости и потрошњу струје, а када се узму у обзир и цена и трајност - оне се дефинитивно не исплате.