Доглед је оптичка справа која се састоји од два телескопа са сочивима и призмама.
Овај је јапанске израде и показало се да је прилично лоше направљен. У то време (седамдесетих) је јапанска производња била јефтина и масовна и самим тим неквалитетна. Оптика је прихватљивог квалитета али је механика лоша.
Основно подешавање код сваког догледа је колимација.
Како се истовремено гледа са оба ока, веома је важно да оба оптичка система буду колимирана, односно да им оптичке осе буду паралелне. Ако то није случај, види се дупла слика и немогуће је користити га. Међутим, када је колимација врло мало поремећена, мозак је у стању да од две слике склопи једну, тако да то и не примећујемо. Када се такав доглед дуже користи долази до замора очију, и уопште га је неудобно користити. Зато је веома важно да се колимација изведе тако да је одступање што мање.
Код квалитетних догледа се помоћу ексцентричних прстенова подешавају објективи, а код јефтинијих се помоћу малих шрафова подешавају призме да би се постигла та колимација оса. Систем са ексцентричним прстеновима је много бољи јер је мала могућност да се тако подешен систем раздеси услед померања призми, овде су оне чврсто постављене у кућишту. Систем са шрафчићима који нагињу призме је много осетљивији јер вибрације и удари могу лако да поремете колимацију, али је јефтинији за израду и лакши за подешавање па се користи код јефтинијих производа.
Руски догледи су углавном имали подешавање објектива ексцентричним прстеновима што потврђује њихов квалитет и трајност. Систем је преузет од немачких старих догледа (Цајс, Лајц итд.) и ако је израда добра доглед је веома робустан. Јапански јефтини догледи су имали појединачно подешавање призми шрафчићима што се показало као прилично осетљиво и неотпорно на вибрације и ударе. Новији инструменти имају шасију која носи обе призме и цела се помера у кућишту помоћу неколико шрафова. Овај систем би могао бити робустан ако је добро израђен али је прилично компликован тако да се и он показао врло осетљивим и непоузданим.
Постоје разни начини да се колимација подеси - у фабрици се користи специјални инструмент, колиматор, а уместо тога се може применити подешавање помоћу лика сунца или на пример помоћу маски које се стављају на објективе па се посматра неки удаљени извор светла као на пример звезда или планета.
Овај доглед сам купио на пијаци јер је био јако добро очуван а и добре је израде (све је од метала). Унутра је био прилично прљав па сам морао да све растурим и очистим, тако да је сада слика добра (услед прљавштине на призмама била је благо замагљена и са слабим контрастом). Остало је још да га колимирам јер изгледа да није добро подешен, или се раздесио.
Код јефтиних догледа колимација је увек упитна јер је то дуг а тиме и скуп процес за произвођача. Зато многи од њих нису уопште ни колимирани. Јефтини модерни догледи су од пластике тако да се тешко подешавају а и када се подесе слабо држе и брзо се поново раздесе. Скупљи и квалитетнији инструменти су наравно и по том питању много бољи, а и оптика је квалитетнија.
Код догледа се као најважнији подаци обично наводе увеличање и пречник објектива. На пример 8х40 значи да доглед има увеличање 8 а пречник објектива је 40 мм. Што је пречник већи више је светла па је тиме и доглед погоднији за тамније услове, али то такође много зависи и од квалитета оптике (врста стакла, антирефлексни премази итд.). Тако данас неки модеран и скуп доглед може да се упореди са неким старијим моделом иако има доста мање објективе, јер је пропусност светлости знатно увећана применом савремених антирефлексних премаза и квалитетних врста стакла од којих се праве сочива и призме.
Ево како сам помоћу ласерске либеле која даје лик крста провизорно подесио колимацију. На сто сам налепио милиметарски папир који ми олакшава постављање ласера и догледа, тако да све буде под правим углом. Упадни зрак мора да буде паралелан са излазним. Гледано одозго на самом папиру се види једна оса (односно одступање зрака), а мерењем висине излазног зрака може се контролисати друга оса. Ако се измери управност предње стране објектива у односу на сто, па се подбаци нешто код окулара да се одржи тај положај, онда је оса по хоризонтали паралелна са столом. Најлакше је у том случају на некој коцки нацртати крст са којим треба да се поклопи ласерски зрак. Подешавање призми је спрегнуто јер су оне постављене под углом у односу на хоризонталу тако да то мало отежава подешавање, које се врши малим шрафчићима одозго (на другим догледима на другим местима).
Овај је јапанске израде и показало се да је прилично лоше направљен. У то време (седамдесетих) је јапанска производња била јефтина и масовна и самим тим неквалитетна. Оптика је прихватљивог квалитета али је механика лоша.
Основно подешавање код сваког догледа је колимација.
Како се истовремено гледа са оба ока, веома је важно да оба оптичка система буду колимирана, односно да им оптичке осе буду паралелне. Ако то није случај, види се дупла слика и немогуће је користити га. Међутим, када је колимација врло мало поремећена, мозак је у стању да од две слике склопи једну, тако да то и не примећујемо. Када се такав доглед дуже користи долази до замора очију, и уопште га је неудобно користити. Зато је веома важно да се колимација изведе тако да је одступање што мање.
Код квалитетних догледа се помоћу ексцентричних прстенова подешавају објективи, а код јефтинијих се помоћу малих шрафова подешавају призме да би се постигла та колимација оса. Систем са ексцентричним прстеновима је много бољи јер је мала могућност да се тако подешен систем раздеси услед померања призми, овде су оне чврсто постављене у кућишту. Систем са шрафчићима који нагињу призме је много осетљивији јер вибрације и удари могу лако да поремете колимацију, али је јефтинији за израду и лакши за подешавање па се користи код јефтинијих производа.
Руски догледи су углавном имали подешавање објектива ексцентричним прстеновима што потврђује њихов квалитет и трајност. Систем је преузет од немачких старих догледа (Цајс, Лајц итд.) и ако је израда добра доглед је веома робустан. Јапански јефтини догледи су имали појединачно подешавање призми шрафчићима што се показало као прилично осетљиво и неотпорно на вибрације и ударе. Новији инструменти имају шасију која носи обе призме и цела се помера у кућишту помоћу неколико шрафова. Овај систем би могао бити робустан ако је добро израђен али је прилично компликован тако да се и он показао врло осетљивим и непоузданим.
Постоје разни начини да се колимација подеси - у фабрици се користи специјални инструмент, колиматор, а уместо тога се може применити подешавање помоћу лика сунца или на пример помоћу маски које се стављају на објективе па се посматра неки удаљени извор светла као на пример звезда или планета.
Овај доглед сам купио на пијаци јер је био јако добро очуван а и добре је израде (све је од метала). Унутра је био прилично прљав па сам морао да све растурим и очистим, тако да је сада слика добра (услед прљавштине на призмама била је благо замагљена и са слабим контрастом). Остало је још да га колимирам јер изгледа да није добро подешен, или се раздесио.
Код јефтиних догледа колимација је увек упитна јер је то дуг а тиме и скуп процес за произвођача. Зато многи од њих нису уопште ни колимирани. Јефтини модерни догледи су од пластике тако да се тешко подешавају а и када се подесе слабо држе и брзо се поново раздесе. Скупљи и квалитетнији инструменти су наравно и по том питању много бољи, а и оптика је квалитетнија.
Код догледа се као најважнији подаци обично наводе увеличање и пречник објектива. На пример 8х40 значи да доглед има увеличање 8 а пречник објектива је 40 мм. Што је пречник већи више је светла па је тиме и доглед погоднији за тамније услове, али то такође много зависи и од квалитета оптике (врста стакла, антирефлексни премази итд.). Тако данас неки модеран и скуп доглед може да се упореди са неким старијим моделом иако има доста мање објективе, јер је пропусност светлости знатно увећана применом савремених антирефлексних премаза и квалитетних врста стакла од којих се праве сочива и призме.
Ево како сам помоћу ласерске либеле која даје лик крста провизорно подесио колимацију. На сто сам налепио милиметарски папир који ми олакшава постављање ласера и догледа, тако да све буде под правим углом. Упадни зрак мора да буде паралелан са излазним. Гледано одозго на самом папиру се види једна оса (односно одступање зрака), а мерењем висине излазног зрака може се контролисати друга оса. Ако се измери управност предње стране објектива у односу на сто, па се подбаци нешто код окулара да се одржи тај положај, онда је оса по хоризонтали паралелна са столом. Најлакше је у том случају на некој коцки нацртати крст са којим треба да се поклопи ласерски зрак. Подешавање призми је спрегнуто јер су оне постављене под углом у односу на хоризонталу тако да то мало отежава подешавање, које се врши малим шрафчићима одозго (на другим догледима на другим местима).
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.