Матични сат Solari & C. Udine

Ево још једног матичног сата Солари из Удина. Овај је додуше мало старији од оног претходног и има нешто другачији систем навијања (одвојен је синхрони мотор, нема затворени редуктор) и систем окидања секундарних сатова је такође другачији. Овде је мотор контролисан прекидачем преко једне клацкалице, тако да се активира навијање тек када је федер донекле одвије. Код оног претходног сата мотор је стално под напоном (нема прекидача) и механизам га сам блокира и пушта у рад сваки минут по неколико секунди. Тако се одржава скоро константна сила опруге што је добро за тачност рада али не и за мотор који се доста греје.

Овде је међутим мотор био неисправан јер су два пластична зупца на ротору пукла. Ти зупци су део механизма који онемогућава мотор да крене у супротном смеру. Мотор је једноставан синхрони са једним намотајем и ротором од сталног магнета. Ови мотори су једноставни и поуздани, али им је мана што немају одређени смер окретања па мора да постоји механизам који омогућава да се ротор покрене увек у истом смеру.

Овде се механизам састоји од једног малог зупчаника који је на осовини и може да проклизава (има челични прстен који га стеже), једног зупчастог сегмента са упорником и два зупца на ротору. Ако ротор крене у правом смеру зупчаник помери сегмент са упорником изван домашаја зубаца, и мотор ради а зупчаник проклизава. Али када се деси да торо крене у погрешном смеру, зупчаник помери сегмент са упорником тако да један од зубаца ротора удари у упорник, ротор се одбије и крене у супртоном смеру, зупчаник уклони упорник изван домашаја зубаца и мотор наставља у правом смеру.

На стругу сам обрадио пластику ротора тако што сам је поравнао и укопао центар да би лептирић лакше легао.

Уместо поломљених зубаца направио сам лептирић од месинга који сам утопио у пластику, а затим га залепио двомпонентним лепком. Месингани део сам направио тако што сам на стругу од комада месинга одсекао диск дебљине 2,5 мм и пречника 10 мм. Избушио сам рупу од 2 мм и исцртао зупце које сам онда ручно истурпијао и поравнао фином шмирглом.

Сада је мотор поново исправан.

9.8.2014.

Машину сам очистио и саставио, направио нову опругу клатна и пробно пустио у рад. Повезао сам и један секундарни сат, уместо да ставим циферплат и казаљке.

12.8.2014.

Дешава се да мотор неће да крене, него само бруји. Када се напајање искључи сат ради још око 30 сати, толики му је резервни ход, па сам закључио да је федер стално навијен до краја. У том стању је мотору теже да крене, а и овај механизам није баш идеалан, па сам покушао да наштелујем клацкалицу која активира прекидач тако да се мотор раније гаси, односно да федер буде мање навијен. Тиме ће сила коју мотор мора да савлада бити мања па ће лакше да крене. Видећемо да ли ће ово да помогне. Наравно, тиме ће се смањити и резервни ход али то није битно. Мања сила федера не утиче много на ход клатна али ће смањити хабање машине што је још једна предност. Најбоље би било да је уместо федера тег, али шта је ту је...

25.8.2014.

Мотор ипак не ради поуздано, понекад се деси да неће да крене. Шта је узрок томе нисам сигуран, али ћу по свој прилици да га заменим двофазним кондензаторским мотором који има конструкцијом одређен смер окретања и код кога се овакви проблеми не јављају. 

29.8.2014.

Уграђен нови мотор! Овај је двофазни кондензаторски и има одређен смер окретања, зависно од тога како се повеже помоћна фаза. Нема осетљивог механизма за усмеравање а тиме ни непоузданости у раду. Да би га уградио, са старог мотора сам скинуо зупчаник (избио сам осовину), и морао сам да га разбушим јер је осовина на новом мотору 2мм а на старом је око 1,85мм. Затим сам зупчаник набио на осовину новог мотора, и на крају сам направио прилагодну чауру како би мотор био центриран. Чаура је од месинга, споља 9 а унутра 8 мм. Мотор држи један комад лима који сам зашрафио на два остојника. Одстојници су у постојећим рупама на плочи тако да нисам бушио нове. Остало је још само да средим инсталацију...

12.9.2014.

Нова кутија је коначно готова, машина је уграђена!

Шипка клатна је вероватно од инвара што гарантује прецизност независно од температуре. Код већине сатова је шипка од дрвета које има мали коефицијент термичке дилатације али је осетљиво на промену влаге у ваздуху, тако да је инвар ипак боље решење. Неки сатови су имали шипку од кварца а код неких је коришћен систем термичке компензације са живом или различитим металима.