Претражи овај блог

уторак, 3. јун 2014.

Штедљиве или "штедљиве" сијалице?

Већ десетак година се упорно рекламирају компакте флуоресцентне сијалице као штедљиве, односно као одлична замена за сијалице са усијаним влакном. Да ли су ове сијалице заиста штедљиве?




О овом питању има разних текстова, који одговарају на различите начине.

Питање би требало размотрити са разних страна. Прво, те сијалице јесу штедљиве у неком смислу, и истина је да за мање утрошене енергије дају више светлости у односу на обичне сијалице. Али, нека истраживања и мерења су показала да декларације произвођача нису увек тачне - неке сијалице троше знатно више струје него што наводи произвођач, а неке знатно слабије светле. Такође се дешава да им је век знатно краћи од наведеног.

Друго, те сијалице имају и своје лоше стране, као што је садржај опасних материја (осим живе ту су и електронске компоненте), компликована рециклажа, потенцијално загађење животне средине, компликованија и скупља производња. У процесу рециклаже се користе енергија и ресурси па је питање колико таква сијалица заправо уштеди енергије у поређењу са класичном сијалицом.

Треће - по неким подацима се у просечном домаћинству троши само око 1,5% енергије на осветљење, што значи да уштеда у том домену колика год да је - занемарљива је у односу на потрошњу енергије за друге сврхе.

Четврто - компактој флуоресцентној сијалици треба неколико десетина секунди да постигне пуну јачину светлости. За неке просторије то није важно, али просторије где се улази често и на кратко то може да смета.

Пето - цена компактних сијалица је много већа од цене обичних. Рецимо да то иде и до 10 пута. За богате земље где су плате високе то можда и није приметно, али код нас је то веома приметно, посебно имајући у виду да многе сијалице не дочекају свој очекивани век и покваре се знатно пре тога.

Многи стручњаци за одрживи развој и екологију тврде да је појава ових сијалица на тржишту, а у неким земљама Европе и забрана продаје класичних сијалица, потез државе који нема за циљ штедњу енергије него превасходно повећање добити произвођача ових сијалица. Класична сијалица је кратког века само зато што је тако направљена, иначе би могла да траје неупоредиво дуже. Поред тога јако је јефтина па се продаја и производња не исплате много, док су компактне флуоресцентне сијалице много скупље па је самим тим зарада произвођача и продаваца много већа.

Класичне флуоресцентне цеви се користе деценијама. Међутим како се није користила електроника, овакво осветљење је било мање економично (због веће потрошње) али је било поузданије и дуготрајније јер се пригушнице и стартери нису много кварили. Код компактне сијалице електроника преузима улогу стартера и пригушнице, тако да неки део сијалица страда услед квара те електронике, а посебан је недостатак што се услед квара електронике баца цела сијалица која би оначе могла још да се користи (наравно важи и обрнуто - кад се услед квара саме флуоресцентне цеви баци цела сијалица). Тако се бацају исправне ствари које је касније потребно рециклирати иако још могу да раде.
Занимљиво је да су класичне флуоресцентне цеви ("неонке") много јефтиније од компактних сијалица, из мени потпуно нејасних разлога. Поред тога су много трајније, на неким местима ми те цеви трају преко 15 хиљада сати.

Све у свему, идеологија потрошачког друштва је и овде умешала прсте - што више производње, продаје и промета да би се одржавао рад индустрије, трговине и осталих грана привреде, без много обзира на трошкове крајњег потрошача, стања животне средине, трошења енергије и ресурса који су ограничени на овој планети.

Док има класичних сијалица нећу прећи на ове "штедљиве" - пробао сам их, мерио јачину светлости и потрошњу струје, а када се узму у обзир и цена и трајност - оне се дефинитивно не исплате.




5 коментара:

  1. Sve ste dobro rekli. Te sijalice se na našem tržištu nisu ni dobro primile baš zbog njihovih loših karakteristika kao i platežne sposobnosti stanovništva. Obične sijalice su i dalje bolje i svi ćemo ih kupovati dok ih još bude. Štedljve sijalice daju neprirodnu boju svetlosti i ne odgovaraju za oko. Takođe tehnologija koja možda može da zameni obične sijalice, a mislim da je bolja od štedljivih jeste LED vrsta sijalica koje su još uvek dosta skupe i nisu toliko rasprostranjene. Njihove karakteristike su da imaju duži radni vek, i daju jače osvetljenje za isti utrošak struje ali im je mana cena. Sada počinju da se proizvode u istom obliku kao i obične sijalice, okrugle male i velike i sveće, tako da se mogu stavljati na sve vrste lustera, za razliku od štedljivih koje su toliko glomazne da im je to još jedna mana što ne mogu da stanu na sve vrste lustera zbog svojih dimanzija kada se stave u kuglu.. Ostaje da vidimo kako će se kretati cene i da isprobamo led sijalice u odnosu na obične...

    ОдговориИзбриши
  2. Sve se slažem.
    Iako sam promenio više od pola sijalica neću nastavljati dalje. Jednostavno potrebno je mnogo vremena da se isplati investicija (za razliku od klasičnih neonki i to se slažem).
    Jedna od većih prednosti (zbog kojih sam i dobrim delom zamenio stare) ovih sijalica je manje pregorevanje pri nestabilnom naponu ("strujnim udarima"), što je u bar 2/3 slučajeva razlog pregorevanja sijalica (bar u mom kraju, gde je napajanje loše, mada za naše uslove čak prosečno).
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. Što se tiče LED sijalica, iako se svetleće diode jako dugo prave izgleda da ta tehnologija još nije dovoljno usavršena da ta vrsta osvetljenja postala dominantna. To će verovatno biti u dogledno vreme.

    Apropo crkavanja sijalica usled strujnih udara - ne znam šta tačno podrazumevaš pod tim udarom. Sijalica sa užarenim vlaknom može na kratko da izdrži čak i međufazni napon (380V) bez posledica, tako da bi naponski pik morao da bude jako veliki da bi sijalica crkla. Tom prilikom bi crkli mnogi elektronski aparati, ili bi bar iskočio neki osigurač, tako da nisam siguran da je to uzrok...

    ОдговориИзбриши
  4. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  5. Iz ličnog iskustva znam da obične sijalice najčećće pregorevaju prilikom uključivanja. Verovatno je uzrok nagli prelazak iz hladnog u radno, toplo stanje. To sam pokušao rešiti postavljanjem "dimera" sa trijakom koji su bili turskog porekla. Oni u sebi nisu imali topljive osigurače i tada se dešavalo da prilikom pregorevanja sijalice, koja tom prilikom verovatno napravi kratak spoj, pregori i dimer. Mozda je uzrok pregorevanju trijaka u dimeru i naglo rasterećenje trijaka kada se prekine vlakno sijalice. Zanima me Vaš komentar o ovome. Dragan Milićev

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.