Доглед Карл Цајс 8х30

Овај западно-немачки Цајсов доглед 8х30 се не среће тако често - код нас се повремено могу видети источно-немачки инструменти из Јене, али ових из западне Немачке је изузетно мало. На жалост лошије је очуван, унутрашљост оба система је прљава а на десној страни се примећује и оштећење на периферији видног поља у виду окрњеног стакла. На штитнику окулара постоји траг јаког ударца који је вероватно изазвао то оштећење стакла а наравно и поремећај колимације.

Колимација се и овде као и код источно-немачких догледа врши ексцентричним чаурама објектива. Све је врло фино и прецизно израђено али за разлику од совјетских инструмената и веома нежно, тако да су оштећења приликом пада врло вероватна.

Ако упоредим совјетске и немачке догледе, може се лепо видети да су толеранције и зазори код немачких производа нешто мање. Зидови кућишта и делови код совјетских догледа су дебљи и масивнији, а заптивање је вршено смолом па изгледа да је непропусност боља и трајнија. Оптика је код немачких производа за нијансу боља. Драстичне разлике код старијих источно-немачких и западно-немачких производа нема, али код новијих постоје јер је западно-немачка технологија брже напредовала па су оптичка својства била боља. 

Цео доглед је дихтован гумицама - оне постоје и испод поклопаца призми, испод носача објектива, чак и испод покретних окулара што је веома занимљиво решење - ту су убачене гумице налик на рол-крагну које се пресавијају приликом фокусирања, а истовремено центрирају окуларе. Јако су танке али је квалитет гуме одличан јер је и сада у добром стању. Међутим гума кад тад пропадне за разлику од смоле која може да траје неограничено, што значи да је ту ипак век инструмента жртвован због цене. Претпостављам да је много скупље стављати смолу и чистити вишак ако је цена људског рада висока, па су зато у Немачкој прешли на гумице. У СССР је цена рада била ниска а прелазак на нове технологије је увек скуп па је вероватно зато задржана смола што је за корисника свакако добро.

У овом догледу се на свим стаклима примећују трагови кондензације у унутрашњости што је вероватно последица несавршеног заптивања. Занимљиво је да седишта призми нису фрезована већ су веома прецизно одливена у самом кућишту, али зато постоје додатне плочице у подножју које држе по два шрафа за држање призми. Опруга призме је зашрафљена на оба краја.

Механизам за централно фокусирање је исти као код источно-немачког рођака и код догледа из СССР, конструкција је идентична а по свој прилици су и димензије исте. Све је од алуминијума мада ми се чини да је легура нешто боља него код СССР производа.

Једна призма је напрсла на крају, од удара вероватно, а једна је била померена тако да сам њеним враћањем на место добио колимацију. Једна је била закошена (зазор у лежишту је мали али довољан да се слика закоси) тако да сам њеним померањем и то поправио. Десни окулар није могао да се подеси јер је навој био улепљен згуснутом машћу па сам и то некако успео да поправим. Једини недостатак који сам морао да поправим обрадом што увек избегавам је недовољан распон подешавања десног окулара - унутрашњи анзец који то ограничава сам смањио на стругу за 1,5 мм и сада је све коначно како треба. Још само да коначно проверим и подесим колимацију по потреби.

Слика је оштра и јасна иако су антирефлекс слојеви делимично флекави на скоро свим стаклима.

30.10.2019.

Установио сам да су призме до окулара биле прљаве што се видело, слика је у левом систему била мало замагљена, па сам их извадио и очистио средством за прање стакла. Површине призми су биле покривене неком фином прљавштином у виду замагљења, када сам то очистио слика се поправила. Оптика је запрљана вероватно услед несавршености заптивања гумицама, током година је прашина ипак успела некако да уђе и наталожи се. Могуће је да је долазило и до кондензације а то свакако оставља трагове.
Судећи по серијском броју доглед је направљен 1974.

На слици се види гумена манжетна у виду рол-крагне која спречава улаз прашине и влаге. Упркос томе унутрашњост је била прљава.

Колимацију сам кориговао врло лако, али је опсег подешавања ексцентричним чаурама далеко мањи него код већих догледа. Зато је некада вероватно потребно померати и призме што ми се код већих догледа није никада десило.

Пажљивим упоређивањем сам установио да је контраст и осветљај слике ипак лошији него код већих догледа, који сем већих објектива имају и далеко веће призме. На пример БПЦ 12х40 има објективе око 78% веће површине, али су и призме далеко веће и масивније. Поред тога је и оштрина знатно боља, али и остале оптичке особине су боље (мањи су унутрашњи рефлекси итд). Једина врлина ових малих догледа је што су мали и лагани, иначе по питању оптичких особина су ипак знатно лошији од већих инструзмената. Побољшање у трансмисији наношењем различитих антирефлекс слојева може бити са око 80% на највише 95%, а то је свега 15%. Ако се упореде овај и неки доглед рецимо 7х50, површина сочива објектива је чак 2,8х већа тако да оних 15% побољшања трансмисије у ствари не значи много у поређењу са већим објективом. Додуше то је важно само када се посматра у сумрак, у условима доброг светла то се не примети много.