Секундарни сат Праготрон

Поред неколико различитих системских секундарних (релејних) сатова које имам, а то су Искра, Елфема, CTW и пар моје израде, дошао је и један Инса као и две машине Праготрон. Праготрон и данас постоји и прави системске сатове, а ове машине су доста старе и из времена без пластике. Вероватно датирају из средине шездесетих година.

Требало би да их очистим и подмажем, и превежем на 12 волти. Калемови су повезани редно за 24 волта, а када их вежем паралелно радиће на 12. Отпорност сада је око 3 килоома, у паралелној вези то ће бити око 750 ома а вући ће око 16 милиампера. Конструкција је слична Елфеми и Искри (арматура са два калема) али је ротор другачији. Било је много различитих конструкција ротора, принцип јесте исти али је извођење скоро увек другачије - разликује се од произвођача до произвођача.

Крајем шездесетих многи произвођачи су почели да уводе пластику, прво на неважне делове а онда и на зупчанике што се наравно одражава на трајност, иако ти зупчаници раде практично без оптерећења. Пластика сама по себи временом прсне, нарочито ако је у контакту са металним деловима. Вероватно да је разлог у различитим коефицијентима термичке дилатације, као и у веку пластике. Ти вештачки материјали старе брзо. Бакелит је много трајнији и тврђи али је и крт. Данас се мало производи, углавном због скупог процеса производње, па су га истиснуле разне врсте пластике.

Ови фабрички сатови троше око 12-16 милиампера, механизми су фини и прецизни. Сатови које сам ја правио преправком механичког сата додавањем преправљеног мотора од рачунарског вентилатора су грубљи па је струја око 50 милиампера. Један мотор сам премотао тањом жицом са више навојака, тако да би требало да има већу снагу при мањој струји, али видећемо како ће да ради када га негде уградим.