Овај занимљиви стони сатић има метално кућиште (изгледа да је нека легура цинка), а машина је изванредно саграђена.
Има интересантан механизам за подешавање клатна који се види на сликама. Циферплат је емајлиран. Машина је изузетно добро очувана и ради, али фали клатно. На циферплату је утицнута ознака C.B (или G.B). Сат је можда француски или швајцарски. Механизам за звоно има точак за одбројавање што значи да је сигурно од пре рата, а анкер је са повратним трзајем. Сат је заиста јако стар а квалитет потврђује чињеница да нема ни један локер ни било какво друго видљиво истрошење.
Пречник циферплата је око 95 милиметара а висина сата је око 180 милиметара. Нажалост недостају доњи и задњи поклопац као и клатно.
1.3.2013.
Ово је сат са типском француском машином коју обично зову pendule de Paris или roulant. Машине су прављене од 1750. до 1939. са малим изменама, на основу којих се од прилике може проценити старост. У почетку су их правили разни мајстори а касније, после 1810. почеле су да их праве фабрике и то је постала типска машина коју су куповали и уграђивали у кућишта разни произвођачи сатова (што би се данас рекло генеричка машина).
Како на плочама нема ознаке произвођача, не може се утврдити где и када је направљена али претпостављам да је са краја 19. века. Кућиште је од шпиалтера, а машина је изузетно квалитетна и добро је очувана.
После мало истраживања сазнао сам да број 52 у дну машине значи да је дужина клатна око 140 mm од средине опруге до средине руже (5 цолова и две линије - то су француске мере где један цол има 27,07 mm а линија је 1/12 цола, дакле 2,25 mm; 5х27,07+2х2,25=139,85 mm). Са тим клатном сат ради од прилике добро, али се испоставило да фали доњи део кућишта јер клатно вири доле око 5 сантиметара. Дакле фали бар 6-7 сантиметара кућишта, а не само поклопац. Могуће је додуше да кућиште не одговара машини, али ми се ипак чини да ту недостаје цео доњи део, налик на постоље.
Изгледа да је један зуб анкер-рада оштећен, чује се при раду, па ћу ипак морати да је растурим и то поправим.
3.3.2013.
Почела је израда доњег дела кућишта које недостаје. Сат треба да се подигне за око 8 сантиметара да би клатно имало места за рад. Видећемо на крају како ће то да изгледа.
6.3.2013.
Постоље је завршено, још само да се убаци машина. Остало је да направим клатно са носачем.
11.3.2013.
Искористио сам неко старо клатно које сам имао, само сам продужио шипку. Направио сам и нови носач мале казаљке (неко је то лепио супер лепком). Остало је још да се све монтира у кућиште које је дорађено, и евентуално да се дода задњи поклопац.
14.3.2013.
Машина је уграђена, ради! Подножје је лепо испало, као није накнадно грађено.
Има интересантан механизам за подешавање клатна који се види на сликама. Циферплат је емајлиран. Машина је изузетно добро очувана и ради, али фали клатно. На циферплату је утицнута ознака C.B (или G.B). Сат је можда француски или швајцарски. Механизам за звоно има точак за одбројавање што значи да је сигурно од пре рата, а анкер је са повратним трзајем. Сат је заиста јако стар а квалитет потврђује чињеница да нема ни један локер ни било какво друго видљиво истрошење.
Механизам за регулацију висине клатна - регулатор хода
1.3.2013.
Ово је сат са типском француском машином коју обично зову pendule de Paris или roulant. Машине су прављене од 1750. до 1939. са малим изменама, на основу којих се од прилике може проценити старост. У почетку су их правили разни мајстори а касније, после 1810. почеле су да их праве фабрике и то је постала типска машина коју су куповали и уграђивали у кућишта разни произвођачи сатова (што би се данас рекло генеричка машина).
Како на плочама нема ознаке произвођача, не може се утврдити где и када је направљена али претпостављам да је са краја 19. века. Кућиште је од шпиалтера, а машина је изузетно квалитетна и добро је очувана.
После мало истраживања сазнао сам да број 52 у дну машине значи да је дужина клатна око 140 mm од средине опруге до средине руже (5 цолова и две линије - то су француске мере где један цол има 27,07 mm а линија је 1/12 цола, дакле 2,25 mm; 5х27,07+2х2,25=139,85 mm). Са тим клатном сат ради од прилике добро, али се испоставило да фали доњи део кућишта јер клатно вири доле око 5 сантиметара. Дакле фали бар 6-7 сантиметара кућишта, а не само поклопац. Могуће је додуше да кућиште не одговара машини, али ми се ипак чини да ту недостаје цео доњи део, налик на постоље.
Изгледа да је један зуб анкер-рада оштећен, чује се при раду, па ћу ипак морати да је растурим и то поправим.
3.3.2013.
Почела је израда доњег дела кућишта које недостаје. Сат треба да се подигне за око 8 сантиметара да би клатно имало места за рад. Видећемо на крају како ће то да изгледа.
6.3.2013.
Постоље је завршено, још само да се убаци машина. Остало је да направим клатно са носачем.
11.3.2013.
Искористио сам неко старо клатно које сам имао, само сам продужио шипку. Направио сам и нови носач мале казаљке (неко је то лепио супер лепком). Остало је још да се све монтира у кућиште које је дорађено, и евентуално да се дода задњи поклопац.
14.3.2013.
Машина је уграђена, ради! Подножје је лепо испало, као није накнадно грађено.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.