Електролитски кондензатор је кондензатор направљен у посебној технологији. Класичан кондензатор се састоји од две плоче и изолатора. Данас се као изолатор користе различити материјали - керамика и различите вештачке масе (полипропилен, полистирен итд.).
Капацитивност кондензатора је пропорционална површини плоча а обрнуто пропорционална растојању. Пробојни напон изолатора зависи од његове дебљине то јест од растојања између плоча. Тако ако желимо кондензатор великог капацитета и великог пробојног напона, он ће физички бити велики. Међутим, електролитски кондензатор има као изолатор јако танак слој металног оксида и у себи садржи течан или чврст електролит. Зато је пол оваквих кондензатора одређен и не смеју се прикључити обрнуто. Ови кондензатори имају изузетно мале димензије у поређењу са обичним блок кондензаторима који се праве мотањем фолије или са керамичким кондензаторима који имају специјалну керамику са великом диелектричком константом као изолатор.
Невоља је међутим што електролитски кондензатори имају релативно кратак век. Временом електролит испарава па губе капацитивност. Поред тога такође имају неку струју цурења која се такође временом повећава. И на крају еквивалентна редна отпорност временом расте, тако да кондензатор постаје неупотребљив или изазива разне сметње у склопу у који је уграђен.
Према томе, није довољно измерити само капацитивност. Треба мерити и еквивалентну серијску отпорност што је нарочито битно у енергетским претварачима јер се кондензатор тада више греје а самим тим му се све више скраћује век. На крају у неким склоповима је струја цурења битна па и то има утицаја на рад таквог уређаја. Зато и то треба измерити у случају да се сумња на исправност кондензатора.
Алуминијумски кондензатори су најчешћи, најјефтинији и најкраћег века. Поред њих се користе и танталски кондензатори који су много скупљи али и дуже трају и поузданији су. Праве се такође и кондензатори од ниобијума. Данас постоје разне врсте електролита који се користе у кондензаторима и од њих зависе параметри кондензатора, преко радне температуре и напона до века трајања и габарита. Све у свему при конструкцији уређаја треба добро обратити пажњу на ове делове јер су они извор највећег броја кварова и сметњи у раду. Исто важи за поправку старих уређаја - најчешћи извор кварова су управо електролитски кондензатори...
Капацитивност кондензатора је пропорционална површини плоча а обрнуто пропорционална растојању. Пробојни напон изолатора зависи од његове дебљине то јест од растојања између плоча. Тако ако желимо кондензатор великог капацитета и великог пробојног напона, он ће физички бити велики. Међутим, електролитски кондензатор има као изолатор јако танак слој металног оксида и у себи садржи течан или чврст електролит. Зато је пол оваквих кондензатора одређен и не смеју се прикључити обрнуто. Ови кондензатори имају изузетно мале димензије у поређењу са обичним блок кондензаторима који се праве мотањем фолије или са керамичким кондензаторима који имају специјалну керамику са великом диелектричком константом као изолатор.
Невоља је међутим што електролитски кондензатори имају релативно кратак век. Временом електролит испарава па губе капацитивност. Поред тога такође имају неку струју цурења која се такође временом повећава. И на крају еквивалентна редна отпорност временом расте, тако да кондензатор постаје неупотребљив или изазива разне сметње у склопу у који је уграђен.
Према томе, није довољно измерити само капацитивност. Треба мерити и еквивалентну серијску отпорност што је нарочито битно у енергетским претварачима јер се кондензатор тада више греје а самим тим му се све више скраћује век. На крају у неким склоповима је струја цурења битна па и то има утицаја на рад таквог уређаја. Зато и то треба измерити у случају да се сумња на исправност кондензатора.
Алуминијумски кондензатори су најчешћи, најјефтинији и најкраћег века. Поред њих се користе и танталски кондензатори који су много скупљи али и дуже трају и поузданији су. Праве се такође и кондензатори од ниобијума. Данас постоје разне врсте електролита који се користе у кондензаторима и од њих зависе параметри кондензатора, преко радне температуре и напона до века трајања и габарита. Све у свему при конструкцији уређаја треба добро обратити пажњу на ове делове јер су они извор највећег броја кварова и сметњи у раду. Исто важи за поправку старих уређаја - најчешћи извор кварова су управо електролитски кондензатори...
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.