Овај сат је захтевао детаљно чишћење и подмазивање, иначе је машина била у добром стању.
Неко је додуше сабијао лежишта што уопште није било неопходно. Услед деценија непрекидног рада и нередовног одржавања, код старијих сатова се лежишта потроше, постану овална и рукавци осовиница под оптерећењем понекад заглављују па сат стаје. Некада су овај проблем сајџије решавале сабијањем материјала око лежишта, тако да се рупа смањи, а онда је по потреби калибрисана одговарајућим алатом. Данас се међутим такад рад не сматра професионалним, већ се рупа разбуши и убаци се чаура (биксна). Ово је ретко кад потребно, јер су код старих сатова који су опстали углавном коришћени квалитетни материјали, а погонска сила (федера или тега) је таман толика да сат стане ако се уље згусне. Код сатова са прејаком погонском силом, машина ради и даље после згушњавања уља па се лежишта и рукавци убрзано абају. Дакле, сем квалитета материјала и израде, важна је и конструкција.
Неко је додуше сабијао лежишта што уопште није било неопходно. Услед деценија непрекидног рада и нередовног одржавања, код старијих сатова се лежишта потроше, постану овална и рукавци осовиница под оптерећењем понекад заглављују па сат стаје. Некада су овај проблем сајџије решавале сабијањем материјала око лежишта, тако да се рупа смањи, а онда је по потреби калибрисана одговарајућим алатом. Данас се међутим такад рад не сматра професионалним, већ се рупа разбуши и убаци се чаура (биксна). Ово је ретко кад потребно, јер су код старих сатова који су опстали углавном коришћени квалитетни материјали, а погонска сила (федера или тега) је таман толика да сат стане ако се уље згусне. Код сатова са прејаком погонском силом, машина ради и даље после згушњавања уља па се лежишта и рукавци убрзано абају. Дакле, сем квалитета материјала и израде, важна је и конструкција.
Овај сат је направљен између два рата у Немачкој, машина је прилично квалитетна. Иначе, кукавице су типичан модел прављен у Шварцвалду током дугог периода. У почетку су то били нормални квалитетни сатови, али касније постају више сувенири за туристе, чему одговара и квалитет новијих примерака који често нису вредни поправљања.
Нажалост, квалитет постепено опада код свих механичких сатова после 1960. Већ тада неки произвођачи полако убацују пластику, а осовине уместо од квалитетног и термички обрађеног челика, праве од меког али пониклованог. Никл није баш отпоран и такве машине се сматрају лошим, јер им је век највише двадесетак година. Док је превлака никла на рукавцима читава, машина лепо ради. Међутим после неког времена никл почиње да се љушти и отпада, то се меша са преосталим уљем и ствара се нека врста абразивне пасте. Како су рукавци испод никла меки, а изгледа да ни месинг плоча није најбољег квалитета, једу се и рукавци и лежишта. Таква машина после само двадесетак година има локере и зазоре на скоро свим лежиштима, рукавци су похабани, тако да се практично не исплати поправљати. Ово је нарочито случај код машина са федерима који су јаки па је оптерећење на осовинама велико.
Посебан проблем је када се деси да пукне федер - често се тада на зупчанику кућишта федера откине или савије неки зуб, а деси се и да се искриви осовина првог зупчаника до федера.
Сатови са теговима немају овакав проблем, а осим тога је погонска сила стално иста за разлику од машина са федерима. Зато су машине са теговима најбоље и најтрајније, нарочито оне направљене до половине 20. века када је квалитетна израда била много чешћа него данас.
Поред тога је тачност оваквих сатова много боља него код федера, јер федер нема константну силу па према томе варира и тачност - кад је федер навијен до краја и када је одвијен машина се понаша другачије и ради различитим брзинама.
Нажалост, квалитет постепено опада код свих механичких сатова после 1960. Већ тада неки произвођачи полако убацују пластику, а осовине уместо од квалитетног и термички обрађеног челика, праве од меког али пониклованог. Никл није баш отпоран и такве машине се сматрају лошим, јер им је век највише двадесетак година. Док је превлака никла на рукавцима читава, машина лепо ради. Међутим после неког времена никл почиње да се љушти и отпада, то се меша са преосталим уљем и ствара се нека врста абразивне пасте. Како су рукавци испод никла меки, а изгледа да ни месинг плоча није најбољег квалитета, једу се и рукавци и лежишта. Таква машина после само двадесетак година има локере и зазоре на скоро свим лежиштима, рукавци су похабани, тако да се практично не исплати поправљати. Ово је нарочито случај код машина са федерима који су јаки па је оптерећење на осовинама велико.
Посебан проблем је када се деси да пукне федер - често се тада на зупчанику кућишта федера откине или савије неки зуб, а деси се и да се искриви осовина првог зупчаника до федера.
Сатови са теговима немају овакав проблем, а осим тога је погонска сила стално иста за разлику од машина са федерима. Зато су машине са теговима најбоље и најтрајније, нарочито оне направљене до половине 20. века када је квалитетна израда била много чешћа него данас.
Поред тога је тачност оваквих сатова много боља него код федера, јер федер нема константну силу па према томе варира и тачност - кад је федер навијен до краја и када је одвијен машина се понаша другачије и ради различитим брзинама.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.